Već sa prvim rezultatima, oprezni optimizam koji su, potaknuti istraživanjima javnog mnjenja u kampu Kamale Haris gajili počeo je da se kruni. Donald Tramp zadržao je ili čak poboljšao rezultate u ruralnim područjima Amerike, posebno na Jugu i u „pojasu rđe“, dok je Kamala Haris bila lošija od predsednika Bajdena pre četiri godine, uključujući i urbana središta.
Prva crvena lampica upalila se kada je Virdžinija, „plava“ država, sve do ponoći po tamošnjem vremenu „visila“ (na kraju je Kamala Haris jedva uspela da je osvoji). Džordžija i Severna Karolina dugo nisu bile odlučene, ali je sa svakim procentom bivši predsednik održavao prednost nad aktuelnom potpredsednicom.
Entuzijazam kod republikanaca bio je sve snažniji; kod demokrata je rasla anksioznost. Amerika se te noći između utorka i srede ponovo crvenela; bilo je jasno da će i „plavi zid“ biti uzdrman, ali da svi trendovi više liče na 2016. godinu, kada je
Tramp takođe savladao jednu kandidatkinju, nego na 2020. godinu, kada ga je u foto-finišu potukao „teškaš“ Bajden. Znalo se da je put do pobede za Kamalu Haris odbrana „plavog zida“ – Viskonsin, Mičigen, Pensilvanija – ali je u tim državama postao izazov navesti mlade da u velikoj meri glasaju za Harisovu, koja je u ovoj ciljnoj grupi nosila teret reakcije Amerike na sukobe u Gazi.
Samo jedan u nizu apsurda je to što je Tramp upravo na tome uhvatio glasove američkih Arapa. Konkretno, arapskoj zajednici u Mičigenu je prišao sa porukom da će on „zaustaviti rat u Gazi“.
„Plavi zid“ je ostao poslednja slamka spasa kako se približavala ponoć po američkom vremenu; uostalom, tamo je Kamala Haris i provela najviše vremena u kampanji. Tamo je, na stepenicama uz koje je trčao Roki, održan i jedan od poslednjih mitinga, iz Filadelfije su i dalje stizale vesti o velikoj izlaznosti, o studentima koji su ostali u redovima da čekaju da daju svoj glas; ali i to je bio dvosekli mač. „Exit polls“ i druga istraživanja ukazivala su na to da je glas mladih ovog puta bio mnogo više podeljen nego pre četiri godine.
Velikom broju američkih glasača to nije smetalo, a rezultati izbora su i egzaktno pokazali da je Amerika postala podeljena zemlja, kao sekirom. Ko je bio desno, sada je još „desnije“. Ko je bio levo, jasno da se nije pomerio ka centru, koji gotovo da nestaje iz američke politike, onaj „centar“ u kom se nekada suštinski sve dešavalo i odlučivalo. Ilustrativni primer za to je Florida, koja sada ima oreol i „home stejta“ Donalda Trampa, njemu je Mar-a-Lago mnogo više dom sada nego Tramp tauer.
Tramp je uspeo da raspoluti Ameriku na mnogo načina, a sada je, izgleda, vratio i onu najstariju podelu, polnu, rodnu, kako hoćete – mladi muškarci, „bros“ koji se lože na onaj američki fudbal, na kriptovalute i na podkastere koji psuju i ne brenuju nikoga, masovno su izašli da daju glas „svom“ kandidatu.
Možda su „bros“ delovali neuračunljivo, ali su bili iskreni – a to je reč kojom skoro niko nije opisao Kamalu Haris.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 07. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
