Njujork tajms je uoči izbora objavio zanimljivo istraživanje u kome su analizirane selidbe registrovanih glasača širom Amerike u prethodne četiri godine. I zaključak je da u više od 70 odsto slučajeva, Amerikanci kada se sele – ne nužno i time motivisani – sele se iz „kauntija“ u kom su većina glasači suprotne partije, u okruženje gde su „naši na vlasti“.
Tom trendu se potpuno priklonio i Tramp (a on bar može da bira gde će da živi) kome nije više matična država Njujork, koji glasa za demokrate, nego Florida. Tek, Florida svedoči o radikalizaciji Amerike, jer je svaka oblast u odnosu na prethodne izbore otišla udesno, a čak su republikanci preuzeli i Majami.
Trampovi glasači uglavnom govore da za njega glasaju „zbog ekonomije“, zbog „troškova života i inflacije“, a u sebi uglavnom dodaju i društveno ne toliko prihvatljive motive kao što su strah da će Ameriku preplaviti imigranti i zato što ne priznaju pravo na abortus.
Na Floridi se uz ove izbore (na kojima se biraju i novi članovi Senata i Predstavničkog doma) i referendumski glasalo o zakonu koji bi proširio pravo na abortus na oko 24 nedelje, za šta je bilo potrebno 60 odsto glasova, ali je predlog dobio 57 odsto. Demokrate su se nadale da bi to moglo da poveća izlaznost progresivnih glasača, ali se ispostavilo kao dupli poraz liberalne Amerike i kao velika pobeda Rona Desantisa, što upućuje da će doba čejnijevsko-antitrampovske Republikanske partije ostati kao lekcija iz udžbenika, a ne kao budućnost američke politike.
„Možda nama to deluje smešno, ali ne smemo potceniti kako to zapravo primamljivo zvuči“, rekla je Fara Stokna, urednica Njujork tajmsa. „Demokratska partija je u prethodnih godinu ili dve postala ranjiva na optužbe da je ona zapravo partija rata – u Ukrajini i Gazi. Čini mi se da su crveni delovi Amerike umorni od rada, iz razumljivih razloga. A naši vojnici prirodno naginju udesno. Prosto, vojnicima to izgleda drugačije.“
Među demokratskim generalima posle ove bitke postalo je u toku izborne noći jasno da Kamala Haris u kampanji nije prezentovala jasnu sliku o tome šta ona zapravo predstavlja. Neko je to definisao i kao „krizu utopizma“ među liberalima i levičarima. Nema više kandidata ni političara sa jasnom vizijom boljeg sveta.
Tramp sa druge strane ima neku vrstu vizije koju nudi glasačima. Zapravo, nudi nešto što njegovim glasačima deluje kao vizija – mada je za posebnu analizu kako njegov slogan da će Ameriku ponovo učiniti velikom nije dovoljno pohaban za ovih osam godina otkako je prvi put kročio u Belu kuću.
A ima i onih demokrata koji traže utehu: šta mislite, kako je tek Ukrajincima?
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 07. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
