Kada je postalo jasno da Donald Tramp osvaja predsedničke izbore, vrednost američkih akcija je krenula da raste.
Iako je skoro izvesno da će Tramp uticati na smanjenje poreza i podstaći kratkoročni rast, njegova politika u vezi sa carinama i suzbijanjem imigracije mogla bi da poveća inflaciju i potkopa američku ekonomsku snagu, piše The Economist.
Republikancima će pobeda njihovog kandidata verovatno obezbediti većinu u Senatu i užu većinu u Predstavničkom domu. To bi Trampu otvorilo put za smanjenje poreza.
Njegov prioritet će biti da produži meru smanjenja poreza na dohodak fizičkih lica, koju je uveo 2017. godine, a koja ističe sledeće godine. Obećao je da će smanjiti poresku stopu za kompanije, sa 21 na 15 odsto.
Tokom kampanje je izneo i tvrdnju da planira ukidanje poreza na zarade.
Međutim, isto tako kako raste oduševljenje kompanija, raste i zabrinutost analitičara koji tvrde da bi niži porezi mogli da opterete američke finansije.
Kongresna kancelarija za budžet procenjuje da će Amerika imati budžetski deficit od oko 6 odsto BDP-a u narednoj deceniji, što je veliki broj za mirnu ekonomiju.
Različita smanjenja koja najavljuje Tramp mogla bi da povećaju deficit na čak 12 odsto BDP-a do 2035. godine, prema Komitetu za odgovorni federalni budžet, nestranačkoj grupi.
Zavisi i kako će samo tržište reagovati.
Sledeći Trampov fokus su carine. Njegov prvi mandat u Beloj kući verovatno je samo uvod u ono što će sada pokušati. Govorio je da bi mogao da uvede namete od 10 do 20 odsto na sve što Sjedinjene Države uvoze, 60 odsto na svu robu iz Kine i „500 odsto“ na automobile iz Meksika.
Ekonomisti kažu da će ove tarife dovesti do viših potrošačkih cena i predstavljati prepreke za investicije da rastu.
Evropski zvaničnici su sastavili spiskove nameta koje mogu da uvedu na američku robu. I druge zemlje će sigurno slediti taj primer, ali će biti pažljive jer njihovi prihodi dobrim delom zavise od trgovine sa Amerikom.
Ceo svet se plaši slabijeg rasta, viših cena i nestašica u snabdevanju.
Još jedan od Trampovih planova jeste da „popravi“ američke granice, To je bila stalna tema njegove kampanje. A ujedno i još jedan razlog za neizvesnost.
Otpuštanjem 8 miliona migranata, američki BDP bi se smanjio za oko 7 odsto do 2028. godine, prema procenama Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju.
Malo je verovatno da će se stvarni broj približiti tome, piše dalje The Economist, jer će svaki pokušaj masovnih deportacija naići na jak otpor. A zvaničnici nekih od najvećih država, poput Kalifornije i Njojorka odbijaju da sarađuju.
Realniji ishod bi mogla da bude stroža primena graničnih kontrola, što bi zaustavilo priliv migranata kakav je bio za vreme Džoa Bajdena.
To dovodi do nedostatka radne snage u restoranima, građevinskim firmama i ostalom, i još jedne sile koja pokreće inflaciju.
Trampovo obećanje da će Ameriku ućiniti „kriptoprestonicom planete“ podiglo je cene bitkoina na novi nivo u prethodna dva dana. Međutim, teško da je dobrodošao razvoj u ovoj sferi koja je već prepuna iregularnosti, pranja novca i drugih kriminalnih aktivnosti.