Kako ste vi podneli priču o Novom Sadu? Jeste li tužni i besni? Ili ste kao mnogi ljudi, kojima je neprijatno da to priznaju, jednostavno ostali bez reakcije? To je priča u kojoj je linija između dobrog i lošeg prilično jasna, pa opet nisu svi mogli da je dožive na taj način. Bar ne emotivno. „Ne mogu sebe da prepoznam“, rekao mi je neko u poverenju, „jednostavno zaboravim da se sve to desilo i svaki put moram da se podsetim kad mi neko spomene. Onda se setim i žao mi je zbog tih ljudi i njihovih porodica, ali ne mogu ništa stvarno da osetim. Kao da su događaji u ’Ribnikaru’ i Mladenovcu prepunili čašu i sad više nema mesta u meni za nove strašne stvari.“

„Oguglali smo, navikli se“, sećam se rečenice kolege iz ustanove za smeštaj dece sa smetnjama u razvoju na moje početničko pitanje o tome kako se nose sa teškim sadržajima kojima su svaki dan izloženi. Tad mi je to delovalo smisleno, tako su nas učili. Obuješ svoje cipele profesionalca i isključiš lično, a kad zvoni za kraj radnog vremena, vratiš svoje privatne cipele i ideš kući. Prazan ili prazna od sadržaja, kojih se na poslu napuniš, kao u seriji „Severance“ koja je postala hit baš zato što pokazuje koliko je strašna egzistencija ukoliko neki deo sebe odsečemo.

A odsecanje ili kako kolege psihijatri kažu disocijacija, mehanizam je koji se aktivira onda kada procenimo da je situacija toliko strašna da ne možemo da je podnesemo. Onda je jednostavno izbrišemo, ili još gore i nezamislivije, izbrišemo sebe.

Zato su profesionalni pomagači starog kova završavali u burnoutu, depresiji ili u nečemu još gorem. Podaci istraživanja kažu da je stopa samoubistava dramatično viša među pomagačima nego među opštom populacijom. Postoji određen nivo ljudske patnje i nepravde koji se može podneti, relativizovati i potisnuti. Ostalo mora da se proradi i obradi. U suprotnom ispliva ili u vidu psihičkih teškoća ili telesnih problema.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 14. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS, KAO I NA PORTALU VELIKIH PRIČA

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.