Pre nego što je Slej postao Roki, Silvester Stalone živeo je u predgrađu Njujorka poznatijem kao Đavolja kuhinja, u bedi i oskudici, i sve što je imao bilo je jedno štene bulmastifa. Kuče se zvalo Butkus, po igraču američkog fudbala Diku Butkusu.

„Kada sam imao 26 godina, bio sam potpuno švorc“, priseća se Stalone. „Imao sam dva para pantalona koje su mi bile velike, bušne cipele, i snovi o uspehu koji su bili daleko kao sunce. A imao sam i psa, Butkusa, najboljeg prijatelja koji se stalno smejao mojim šalama i trpeo sva moja raspoloženja. Butkus je, zapravo, bio jedino živo biće koje me je voleko takvog kakav jesam.“ 

„Oboje smo bili mršavi i gladni, a živeli smo u kući iznad stanice metroa. Mi i četa bubašvaba. Mnogo vremena smo provodili zajedno. S Butkusom sam počeo da pišem i scenario za Rokija.“

A onda je Stalone morao da se preseli u Holivud, i više nije imao novca da kupuje hranu za pse. Kako je snimanje Rokija napredovalo, tako je Staloneu bilo potrebno sve više novca. Zato je morao da proda Butkusa. 

„Morao sam da ga prodam za 40 dolara, jer nisam mogao ni sebi da priuštim hranu, a kamoli njemu“, ispričao je Stalone.

A onda je na jedvite jade uspeo da „proda“ scenario (naravno, poznata je priča o tome da su scenario hteli da mu otkupe za 360.000 dolara ali pod uslovom da Stalone ne glumi u njemu, što je on, ne želeći da odustane od svojih glumačkih snova, odbio), i to za 25.000 dolara. Od toga je 15.000 odmah dao kako bi otkupio Butkusa, a ostalo je istorija…

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.