Šta kažu istraživanja: Kakve navike imaju ljubitelji piva

Nova istraživanja ukazuju na to da ljubitelji piva imaju lošije navike u ishrani, više puše i manje se bave fizičkom aktivnošću od ljubitelja vina i žestokih pića.

Istraživači iz SAD, koji su pratili navike konzumiranja alkohola skoro dve hiljade odraslih, otkrili su da su oni koji konzumiraju različite vrste alkohola zdraviji od onih koji piju samo pivo.

Studija koju je vodila dr Medlin Novak sa Univerziteta Tulejn pokazala je da pivopije unose najviše kalorija dnevno, a najmanje vežbaju. To ih stavlja u veći rizik od gojaznosti i povezanih bolesti.

Dr Novak objašnjava da loše navike u ishrani mogu dodatno pogoršati negativne efekte prekomernog unosa alkohola, uključujući bolest jetre.

Analiza je sprovedena upoređivanjem ishrane više od 1.900 američkih ispitanika koji su koristili indeks zdrave ishrane sa maksimalnim rezultatom od 100 poena.

Za adekvatnu ishranu potrebno je postići skor iznad 80 poena, ali nijedna grupa alkoholičara u istraživanju nije bila ni blizu tom standardu.

Prosečni rezultati:

– ljubitelji vina: 55 bodova

– potrošači žestokih pića i mešanih pića: oko 53 boda

– ljubitelji piva: 49 bodova

Istraživanje je takođe pokazalo da su pivopije često mlađi muškarci, pušači i ljudi sa nižim primanjima. Razlog za razliku u kvalitetu ishrane možda leži u kontekstu konzumacije – vino, posebno crveno, najčešće se konzumira uz izbalansiranu hranu, dok se pivo često bira u situacijama kada je hrana bogata ugljenim hidratima i prerađenim mesom, grickalicama…

Rizici povezani sa prekomernom konzumacijom alkohola

Prošle godine je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila da ne postoji „bezbedna količina“ alkohola.

Nacionalna zdravstvena služba (NHS) preporučuje najviše šest čaša vina ili šest piva nedeljno.

Prekomerna konzumacija alkohola može trajno oštetiti jetru, povećati rizik od nekoliko vrsta kancerai podići krvni pritisak, prenosi Index.hr.

Prekomerno opijanje ili pijenje velikih količina alkohola u kratkom vremenskom periodu može izazvati nepravilan rad srca i simptome kao što su otežano disanje, umor i povišen krvni pritisak.

SZO procenjuje da alkohol izaziva tri miliona smrti širom sveta svake godine.