„Svaka peta smrt na Balkanu povezana je sa zagađenjem vazduha“: Kakav vazduh zaista udišemo

Portal Air Visual koji objavljuje podatke o zagađenju vazduha u svetu, rangirao je Beograd, tokom jučerašnjeg jutra, oko 9 časova ujutru, na četvrtom mestu.

A prošle nedelje našao se, na istom portalu, na listi deset najzagađenijih gradova u svetu.

Domaći portal Beoeko Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd ocenio je danas u 11 časova prestonički vazduh kao „prihvatljiv“.

Na mobilnoj aplikaciji „Kvalitet vazduha u Republici Srbiji“ Agencije za zaštitu životne sredine, Stari grad ocenjen je kao „jako zagađen“, deo oko Mostara kao „prihvatljiv“, a isto i Novi Beograd.

Vazduh na Vračaru i Zelenom brdu, prema istom izvoru, ocenjen je kao „dobar“.

Stručnjaci iz Beogradske otvorene škole (BOŠ) naveli su za Nedeljnik da korišćenje drugih aplikacija i izvora podataka može da nas navede na pogrešne zaključke, jer i ti drugi izvori najčešće koriste iste podatke koji dolaze iz lokalnih i nacionalnih mreža mernih stanica, ali ih svrstavaju u kategorije po različitim parametrima, te ih zato često nije moguće uporediti sa zvaničnim podacima.

Svetska zdravstvena organizacija, OEBS i Evropska unija su procenili da su 2010. godine troškovi prevremenih smrti usled zagađenja vazduha iznosili čak 33 odsto bruto društvenog proizvoda Srbije

Menadžerka projekata iz BOŠ-a Mirjana Jovanović otkriva za Nedeljnik da se u godišnjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine o kvalitetu vazduha u Srbiji za 2018. godinu navodi da je u toj godini raspoloživost validnih vremenskih serija podataka iz nacionalne mreže automatskih mernih stanica bila 48 odsto, što znači da je manje od polovine mernih stanica radilo ispravno u kontinuitetu dovoljno vremena da bismo na osnovu podataka koje nam daju mogli da donosimo zaključke o kvalitetu vazduha.

Prema istom izveštaju, navodi Mirjana Jovanović, najzagađeniji gradovi u Srbiji su bili Valjevo, Kraljevo, Kragujevac, Subotica, Sremska Mitrovica, Beograd, Pančevo, Užice, Smederevo, Kosjerić.

„Međutim, uvek treba imati u vidu to da pouzdanost zvaničnih podataka nije potpuna, pa tako na primer godišnji izveštaj Agencije kvalitet vazduha u Boru u 2018. godini smešta u I kategoriju – čist i neznatno zagađen vazduh. Ako, međutim, pogledamo lokalni izveštaj koji za grad Bor izrađuje Institut za metalurgiju i rudarstvo Bor, videćemo da je lokalna mreža za monitoring pokazala da je vazduh u Boru bio III kategorije – prekomerno zagađen, zbog prekoračenja granične i tolerantne vrednosti koncentracije sumpor-dioksida“, kaže Jovanovićeva i upozorava da uvek treba pogledati više izvora podataka i doneti konačan zaključak.

Manje od polovine mernih stanica radilo je ispravno u kontinuitetu dovoljno vremena da bismo na osnovu podataka koje nam daju mogli da donosimo zaključke o kvalitetu vazduha

Mirjana Jovanović. Beogradska otvorena škola

U BOŠ-u podsećaju i da je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u 2016. godini, u Srbiji bilo preko 11.500 prevremenih smrti usled zagađenja vazduha, kao i da je, poređenja radi, u 2016. godini u saobraćajnim nesrećama poginulo 607 ljudi, prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja.

Najnovija istraživanja koja su objavile Ujedinjene nacije i Svetska zdravstvena organizacija kažu da je na Balkanu svaka peta smrt povezana sa zagađenjem vazduha, dok je očekivani životni vek u proseku kraći za 1,3 godine. Zagađenje vazduha prema istom izvoru na Balkanu prevazilazi zakonom dopuštene granice i do pet puta.

Svetska zdravstvena organizacija, OEBS i Evropska unija su procenili da su 2010. godine troškovi prevremenih smrti usled zagađenja vazduha iznosili čak 33 odsto bruto društvenog proizvoda Srbije.

Mirjana Jovanović objašnjava da su uzroci zagađenja različiti, zavisno od doba godine, lokacije i preovlađujućih privrednih aktivnosti.

„Tokom zime najčešći uzročnik prekomernog zagađenja su suspendovane čestice (PM2,5 i PM10). Ove zagađujuće materije najvećim delom dolaze iz individualnih ložišta (šporeta, kotlova, peći na čvrsta goriva), zatim iz saobraćaja, energetskog sektora i industrije, poljoprivrede. Kada su u pitanju oksidi azota i sumpora, ubedljivo najznačajniji izvor su procesi proizvodnje toplotne i električne energije“, kaže ona dodajući da najveći uticaj na zagađenje vazduha ima način na koji proizvodimo i koristimo energiju.

U 2016. je u Srbiji bilo preko 11.500 prevremenih smrti usled zagađenja vazduha. Te godine u saobraćajnim nesrećama poginulo je 607 osoba

„Stoga, značajan doprinos čistom vazduhu građani daju ukoliko za svoje energetske potrebe koriste čiste izvore energije i efikasne uređaje: ukoliko, na primer, umesto uglja i mazuta pređu na biomasu, geotermalne izvore ili solarnu energiju, i ukoliko umesto dotrajalih šporeta i peći koriste efikasnije, koji im daju više toplote i manje zagađenja. Ukoliko su nam kuće energetski efikasnije, odnosno bolje izolovane, biće nam potrebno manje energije za grejanje i hlađenje i samim tim ćemo proizvesti manje zagađenja vazduha“, objašnjava Mirjana Jovanović.