„Da budemo svi na broju“

Organizacija ASTRA – Akcija protiv trgovinе ljudima, predstavila je prvu nacionalnu kampanju za nestalu decu u Srbiji 116000 pod nazivom „Da budemo svi na broju“ www.astra.rs/da-budemo-svi-na-broju koju sprovodi u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvom informisanja i telekomunikacija uz podršku Delegacije EU u Republici Srbiji.

Kao odgovor na potrebe roditelja i porodica nestale dece, od 2012. godinе ASTRA volonterski pruža sve usluge vezane za broj 116000, podržavajući porodice u najtežim trenucima. Ovaj broj u Srbiji je deo evropske mreže broja za nestalu decu 116000 koji funkcioniše u 32 zemlje Evrope po istim standardima i principima rada. Tеlеfonska linija 116000 podrazumеva podršku roditеljima/staratеljima u kontaktu sa institucijama i organizacijama u zеmlji i/ili inostranstvu, psihosocijalnu podršku tokom potragе, kao i nеophodnu pomoć dеtеtu nakon pronalaska.

Pokretanje ove Kampanje definiivno je podstakla svest da se sve više priča o ovoj društvenoj pojavi svuda u svetu i da se zato javlja potreba celog društva da dobiju što više informacija o tome da ovaj servis i broj 116000 postoji i da ga može pozvati bilo koji građanin i građanka, a posebno roditelji i staratelji nestale dece, kao i da uvek mogu da računaju na njega. Ovaj broj je dostupan 24 sata, 7 dana u nedelji, tokom cele godine i besplatan je, kao i sve usluge u ovom servisu za građane i građanke koji ih kontaktiraju.

Od maja 2012. godine do septembra 2024. godine, putem evropskog broja za nestalu decu realizovano je 5394 poziva. Prijavljen je nestanak 157 dece – 94 devojčice i 63 dečaka.

Direktorka organizacije ASTRA Marija Anđelković navodi da blizu 50% odsto prijava nestanka deteta su deca koja su pobegla od kuće, 17% su roditeljske otmice, 17 odsto su pozivi zbog odvajanje deteta od porodice u migrantskim uslovima kada porodice putuju iz zemlje u zemlju, a oko 17 odsto je vezano za pozive kada se deca izgube od nekog, a reč je uglavnom o deci najmanjeg uzrasta koja ne govore. Takođe, 3 odsto su kriminalne otmice.

„Cilj naše poruke je da želimo Da budemo svi na broju. Zato svi građani i građanke koji imaju bilo kakvu informaciju da je dete nestalo, ili da je porodici deteta koje je nestalo potrebna psihosocijalna podrška, to mogu da prijave na broj 116000″, kaže Marija Anđelković, naglašavajući da u više od 98 odsto slučajeva deca budu pronađena.

„Ako se dete izgubi u Grčkoj ili Belgiji, pozivom na ovaj broj javiće se naše kolege u tim zemljama“, navodi Marija Anđelković i dodaje da ASTRA godišnje primi između 450 i 500 poziva kao i da se najčešće javljaju roditelji, staratelji i zaposleni u institucijama koje rade sa decom. Obično, u 90 odsto slučajeva ljudi koji nama prijave nestanak deteta, već su prijavili policiji i ona je ta koja treba da radi na tome da se dete pronađe. Ali, u nekim slučajevima, u nekih desetak odsto, ljudi prvi put prijavljuju na ovaj broj gde mi onda dalje dajemo instrukcije kako se prijavljuje lokalnoj policiji, šta je potrebno od podataka. Svi građani i građanke koji imaju bilo kakvu informaciju da je dete nestalo ili da je porodici deteta koje je nestalo potrebna psihosocijalna podrška može da prijavi na ovaj broj“, kaže Marija Anđelković.

Direktorka Astre objasnila je da se nakon pronalaska deteta u javnosti oseti olakšanje, ali tim ASTRE nastavlja da radi i posle toga sa porodicom i detetom.

„Naročito kada su u pitanju bežanja od kuće na koja se obično gleda kao na manje značajne slučajeve, a zapravo dok je dete nestalo u tom periodu mogle su mu se desiti neželjene stvari. Zato je jako važno da svakom slučaju posvetimo pažnju“, objasnila je Anđelković, naglašavajući da dete nikad ne beži bez razloga.

Socijalna radnica u ASTRI na broju 116000 Mirjana Mitić rekla je da je utisak tima da se javnost uzbuni dok traje potraga.

„Tada se dosta priča o tome, međutim, za neke od nas i u nevladinom i u javnom sektoru posao tek kreće kada dete bude pronađeno. U tim situacijama naravno da nam je neophodna podrška i saglasnost i poverenje roditelja kako bismo uopšte mogli da radimo sa decom“, kaže ona i navodi da Astrin tim pokušava da stupi u kontakt sa svim institucijama sa kojima se dete susrelo, kao i da je njihov pristup svakom detetu i porodici individualan i holistički.

A šta svi kao društvo možemo da učinimo da se broj nestale dece smanji i da li je u tome ključna reč poverenje – u roditelje, u društvo, u one koji žele da pomognu?

„Poverenje se mora steći, kako dete u roditelje, tako i roditelj u dete. Poverenje se gradi i važno je da se spreči njegov gubitak. Poverenje se stiče otvorenom komunikacijom. Koliko god da roditelji nekad misle da su to dečije krize…Roditelj je taj koji treba da insistira na otvorenoj i transparentnoj komunikaciji sa detetom i da postavi pitanje: Da li bi se u vezi sa nekim problemom dete prvo meni obratilo? Mi ne smemo da minimiziramo njihova iskustva, treba da ostavimo prostor za neku podršku i saosećanje i da smo tu kao neko ko će pomoći da se sa problemom izađe na kraj“, naglasila je Marija Mitić.

U direktnom pružanju podrške i kroz komunikaciju s roditeljima, Astrin tim dolazi do razloga bežanja, nestanka deteta. Nekada ih zovu i preventivno, što je takođe važno, jer se često, tako, spreči bežanje od kuće ili ustanova socijalne zaštite, tj. ne dođe do nestanka deteta.

„Ukoliko do nestanka dođe, roditelji ili staratelji nam se mogu javiti, ali sve prijave idu, naravno, policiji koja vrši potragu, i to specijalnom odeljenju koje prikuplja materijalne i nematerijalne dokaze kako bi se dete u što kraćem roku uspešno pronašlo, jer mi nemamo zaduženje da tražimo dete. Ono što mi možemo da uradimo jeste da damo konkretne informacije, a to su pravno-administrativo, tehničke informacije koje su u tim trenucima roditeljima nephodne. Na primer, mnogi roditelji ne znaju koliko je važno da imaju kod sebe detetovu sliku koja nije strarija od 6 meseci, da se sete šta je dete tačno imalo na sebi, kada su poslenji put bili s njim…To su sve informacije koje će ih u policiji pitati pri prijavi. I to, što vi nekoga informišete u trenutku kad on, na neki način, gubi kontrolu nad svojim životom i užasno je uplašen, to vraća samopouzdanje i omogućava da na lakši način prođu kroz taj proces. Dok potraga traje, u tim trenucima, roditeljima/starateljima je potrebna psihosocijalna podrška. Tuga, očaj, nestrpljenje je sve ono sa čime se roditelji/staratelji suočavaju, i u tom smislu, broj 116000 može biti tu za njih, takođe. Na telefonu i ostalim kanalima komunikacije dežuraju stručnjaci različitih profila: licencirani psiholozi, socijalni radnici, specijalni pedagozi, pravnici, pedagozi sa dugogodišnjim iskustvom rada i ekspertizom u oblastima nasilja nad decom i traume.

Drugi deo priče jeste onaj o tome šta je dovelo do toga da dete nestane. Ako želimo da rešimo ovaj problem i da do ponovnih bežanja, nestanka dece ne dođe, moramo da vidimo šta je bio uzrok i u tom smislu, mi pružamo podršku i nakon što se dete pronađe, kako samom detetu, tako i roditeljima i starateljima“.To su sve individualne priče, ali je važno da se stekne poverenje u nas da bismo mogli da pomognemo toj porodici. Mi to radimo u saradnji sa institucijama, pogotovo ako je maloletno dete u pitanju, najviše se oslanjamo na saradnju sa Centrima za socijalni rad, ali, pored psihosocijalne podrške koju pružamo detetu i porodici nakon pronalaska, mi smo u mogućnosti da ponudimo i psihoterapiju kao kontinuiranu podršku koju nastavljamo nakon pronalaska deteta i koja može da bude veoma značajna za čitavu porodicu. Ono što je najalarmantnije, ono sa čime se mi susrećemo na terenu – nailazimo na problem da nam je zaista teško da nađemo specijalizovane usluge. Mi nemamo dovoljan broj dečijih psihijatara, nemamo dovoljan broj dečijih psihologa i onih koji su upoznati i sa problematikom ovog kompleksnog problema. A i te usluge koje imamo, pružaju se u Beogradu, Novom Sadu, eventualno Nišu. Vrlo su centralizovane, a svako bi dete, bez obzira gde je rođeno, trebalo da ima pravo na te usluge“, kaže Mirjana Mitić.

Sistemi u Srbiji koji se aktiviraju u slučaju nestanka deteta?

Sistem ranog uzbunjivanja koji se kod nas zove Pronađi me, a u svetu je poznat kao Amber Alert, predstavlja model širenja i objavljivanja informacija javnosti u specifičnim slučajevima nestale dece kojim rukovodi državni organ – MUP Republike Srbije uz podršku Ministartva telekomunikacija. ASTRA je bila članica radne grupe pri uvođenju ovog sistema u Srbiji u oktobru 2023, koji je prvi put aktiviran marta 2024. godine. Prednost sistema ranog uzbunjivanja jeste u tome što onog trenutka kad se pokrene sistem, svi građani Srbije mogu dati svoj doprinos efikasnoj potrazi za nestalim detetom, tako što će pratiti i šerovati fotografije i vesti, i prijaviti ukoliko imaju saznanja koja mogu pomoći u potrazi za detetom. U pronalaženju dece prvih 48 sati je ključno.

Kriterijum kada će se taj sistem aktivirati, zavisi od zemlje do zemlje. U Srbiji se taj sistem pokreće ukoliko postoje indicije da se radi o otmici deteta. Međutim, statistički podaci pokazuju da se samo oko 3% dece koliko nestane u Srbiji, odnosi na tu kategoriju. A šta je sa svom ostalom nestalom decom?“

Treba poslati jasnu poruku da se ovaj sistem neće aktivirati u svim slučajevima nestanka dece, a evropski broj za nestalu decu 116000 je tu za svu nestalu decu.“

Evropski broj za nestalu decu 116000 i sistem Pronađi me su komplementarni, s tim sto se sistem Pronađi me aktivira retko i to u tačno određenim situacijama po propisanim kriterijumima, dok telefon radi 24/7 365 dana u godini i pruža psihosocijalnu podršku roditeljima u toku potrage i porodici nakon pronalaska deteta i kad je sistem aktiviran, ali u slučajevima kada nije.

Broj 116000 predstavlja širi sistem koji pokriva sve prijave nestanka dece u državama EU, i funkcioniše kao podrška organizacijama, institucijama, kao i roditeljima i starateljima, uključenim u slučaj. Broj 116000, koji postoji kao jedinstven evropski broj za nestalu decu od 2007. godine, sa ciljem da omogući jednostavno i brzo prijavljivanje nestalih slučajeva i ima za cilj da poveća svest javnosti, unapredi koordinaciju između aktera i poveća šanse za brže pronalaženje dece u celoj Evropskoj uniji, ali i šire na teritoriji Evrope.

Olivera Miloš Todorović, novinarka, ShockART