Izazovna budućnost projektovana za decu u 2050. godini u svetu koji su transformisale ekstremne klimatske krize, populacione promene i tehnološke nejednakosti

Budućnost detinjstva visi o koncu ako se ne preduzmu hitne radnje za zaštitu prava dece u svetu koji se menja, upozorio je UNICEF u svom globalnom izveštaju objavljenom danas na Svetski dan deteta.

Stanje dece u svetu u 2024. godini: Budućnost detinjstva u svetu koji se menja, projektuje kako će tri velike globalne sile – odnosno megatrendovi – uticati na živote dece do 2050. godine i nakon nje. Ti megatrendovi – demografske promene, klimatske i ekološke krize i revolucionarne tehnologije – pružaju ključne indikacije izazova i mogućnosti sa kojima se deca mogu suočavati u budućnosti.

„Deca se suočavaju sa mnoštvom kriza, od klimatskih potresa do opasnosti na internetu, a očekuje se da će se te krize intenzivirati u godinama pred nama“, rekla je izvršna direktorka UNICEF-a Ketrin Rasel. „Projekcije u ovom izveštaju pokazuju da odluke koje svetski lideri danas donose – ili ne donose – definišu svet koji će deca naslediti. Za stvaranje bolje budućnosti u 2050. godini nije dovoljno samo maštati, potrebno je delati. U riziku su decenije napretka, posebno za devojčice.“

Klimatska kriza je već strašna, a 2023. godina bila je najtoplija godina u istoriji. Prema izveštaju, u deceniji od 2050. do 2059. godine, očekuje se da će klimatske i ekološke krize postati još rasprostranjenije, pri čemu će osam puta više dece biti izloženo ekstremnim toplotnim talasima, tri puta više ekstremnim poplavama reka i skoro dvostruko više ekstremnim požarima u odnosu na dvehiljadite godine.

Način na koji klimatske opasnosti utiču na decu zavisiće od njihovog uzrasta, zdravlja, socio-ekonomskog okruženja i pristupa resursima. Na primer, dete koje ima krov nad glavom otporan na klimatske promene, pristup sistemima za hlađenje, zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i čistoj vodi ima veću šansu da preživi klimatske potrese u poređenju sa detetom koje nema pristup tome. Izveštaj naglašava hitnu potrebu da se preduzmu ciljane ekološke mere kako bi se zaštitila sva deca i ublažili rizici sa kojima se ona suočavaju.

Projekcije pokazuju da će podsaharska Afrika i Južna Azija imati najveće populacije dece 2050-ih godina. Takođe ukazuju na starenje stanovništva i očekivanje da će se udeo dece smanjiti u svim regionima sveta. Iako je i dalje visok, udeo dece u stanovništvu Afrike pada ispod 40 procenata – sa 50 procenata iz 2000-ih godina. Pada ispod 17 procenata u Istočnoj Aziji i Zapadnoj Evropi – gde su deca činila 29, odnosno 20 procenata stanovništva tokom 2000-ih godina.

Te demografske promene stvaraju izazove, pri čemu su neke zemlje pod pritiskom da prošire usluge za veliku populaciju dece, dok druge održavaju ravnotežu sa potrebama rastuće starije populacije.

U izveštaju se takođe navodi da pionirske tehnologije – poput veštačke inteligencije (AI) – nude i obećanja i opasnosti za decu, koja se već povezuju sa AI integrisanom u aplikacijama, igračkama, virtuelnim asistentima, igrama i softveru za učenje. Ali digitalni jaz je i dalje dubok. U 2024. godini, preko 95 procenata ljudi u zemljama sa visokim dohotkom je povezano na internet, u poređenju sa skoro 26 procenata u zemljama sa niskim dohotkom.

U izveštaju se napominje da veliki procenat mladih u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom ima poteškoće u pristupu digitalnim veštinama, a to će uticati na njihovu sposobnost da delotvorno i odgovorno koriste digitalne alate u obrazovanju i na budućim radnim mestima. Te prepreke su često povezane sa socio-ekonomskim okruženjem, rodom, jezikom i pristupačnošću.

Izveštaj sadrži neke dobre vesti. Projektovano je da će očekivano trajanje života na rođenju porasti. Takođe je projektovano da se će nastaviti napredak u pristupu dece u obrazovanju iz prethodnih 100 godina, pri čemu se očekuje da 96 procenata dece na svetu ima završeno barem osnovno obrazovanje 2050-ih godina, što je rast sa 80 procenata iz 2000-tih godina. Isto tako, u izveštaju se navodi da bi uz povećana ulaganja u obrazovanje i javno zdravlje, kao i strožu zaštitu životne sredine, ishodi za decu mogli značajno da se poboljšaju. Na primer, rodni jaz u obrazovnim postignućima bi se smanjio, kao i izloženost ekološkim opasnostima.

Izveštaj Stanje dece u svetu u 2024. godini podvlači važnost fokusiranja na prava deteta, kao što je to navedeno u Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima deteta, u svim strategijama, politikama i aktivnostima. Poziva se na suočavanje sa izazovima i prihvatanje prilika koje donose tri megatrenda kroz:

• Ulaganje u obrazovanje, usluge i održive i otporne gradove za decu.
• Proširenje otpornosti na klimatske promene u infrastrukturi, tehnologijama, osnovnim uslugama i sistemima socijalne podrške.
• Osiguranje povezanosti i bezbednog dizajna tehnologija za svu decu.

Ove godine, Svetski dan deteta – UNICEF-ov godišnji dan akcije za decu, obeležava se pod temom „Saslušajmo budućnost“. U okviru kampanje, UNICEF je zamolio decu da napišu pisma o svetu koji bi želela da vide u 2050. godini. Odgovori su pristigli iz celog sveta – uključujući grad Gazu, Haiti i Tanzaniju – i u njima se izražavaju želje dece da budu bezbedna, zdrava i obrazovana, kao i da budu zaštićena od rata i klimatskih opasnosti. Pisma možete pogledati ovde.

„Svetski dan deteta je trenutak da lideri da pokažu svoju posvećenost pravima i dobrobiti svakog deteta“, izjavila je gđa Rasel. „Možemo oblikovati bolju budućnost za decu sutrašnjice i moramo sa time početi danas.“