Mladi imaju priliku da razvijaju zelene veštine i otvoreni su za sticanje znanja iz ove oblasti – zaključak je panela „Zeleni poslovi, zanimanja i obrazovanje“ koji je održan u Evropskoj kući u Beogradu u okviru Evropske nedelje zelene diplomatije koju organizuje Delegacija EVropske unije u Srbiji.
Organizator panela je projekat EU4Green, regionalna inicijativa koji finansiraju Evropska unija i Austrijska agencija za razvoj ADA, a sprovodi Agencija za životnu sredinu Austrije. „Kroz ovaj projekat podržavamo region Zapadnog Balkana u sprovođenju Zelene agende sa ciljem da se ojačaju održive prakse i zelena tranzicija u skladu sa evropskim standardima,“ rekao je Nenad Konstantinović, menadžer za komunikacije na projektu EU4Green i moderator panela.
Panel je otvoren uvodnim obraćanjem Daniele Zanini-Frajtag, stručnjakinje za zeleno obrazovanje iz Agencije za životnu sredinu Austrije. Daniela je predstavila aktivnosti projekta EU4Green koje uključuju pripremu i kontinuiranu obuku radne snage kroz različite programe za potrebe lokalnih ekonomija. „Fokusirani smo na prilagođene obuke koje odgovaraju lokalnim potrebama, poput obuka za operatere postrojenja za preradu otpadnih voda, čime doprinosimo jačanju zelenih veština i održivom razvoju“, istakla je Daniela.
Jedna od panelistkinja, Ivana Milićević, koordinatorka projekata u Regulatornom institutu za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), istakla je značaj pravnog okvira za promovisanje zelenih radnih mesta. „Nedostaju mere i konkretne politike koje bi podstakle mlade da se usmere na zelena radna mesta“, rekla je Ivana, naglašavajući potrebu za uključivanjem mladih u institucionalne procese.
Milica Lukić, istraživačica na Geografskom fakultetu u Beogradu, ukazala je na ograničenu svest mladih o širokim mogućnostima u zelenim sektorima. „Mladi često povezuju zelene veštine isključivo sa ekologijom, dok je potrebno šire obrazovanje i komunikacija o pozitivnim primerima,“ rekla je Milica, dodajući da je povezivanje akademskog i nevladinog sektora ključno za stvaranje povoljnog obrazovnog okruženja.
Tatjana Avramović, ekološkinja i istraživačica u Platformi Zajedničko, istakla je da bi „zelena radna mesta trebalo da postanu standard u većini sektora, a civilni sektor ima ključnu ulogu u otvaranju prostora za obuke i razvijanje veština kroz različite inicijative.“
O promenama u zelenom tržištu rada govorio je Nemanja Petrović, koordinator projekata u Beogradskoj otvorenoj školi (BOŠ). „Najtraženiji sektori su zeleni menadžment, energetska efikasnost, cirkularna ekonomija, zeleni IT i održiva poljoprivreda,“ rekao je Nemanja, koji vodi projekat „Zelene generacije – škole uključene u klimatsku akciju,“ osnažujući mlade da preuzmu aktivnu ulogu u svojim zajednicama.
Na kraju, o inovacijama i razvoju zelenih poslova u oblasti e-mobilnosti govorio je Dalibor Ignjatović, direktor inovacija u Nacionalnoj asocijaciji autonomnih i električnih vozila (NAAEV).
Panelisti su zaključili da su ključne uloge stručnjaka, regulatornih okvira i medija u promovisanju zelenih poslova i zelenih veština. Ova diskusija istakla je značaj edukacije i saradnje različitih sektora u podršci zelenoj tranziciji na Zapadnom Balkanu.