Život u gradu ne mora da znači da nismo povezani sa prirodom. Zeleno utočište možemo napraviti i sami. Naime, urbano baštovanstvo je rastući globalni trend koji uveliko stiže i kod nas. Podrazumeva uzgajanje kako dekorativnih biljaka, tako i voća, povrća ili začinskog bilja na krovnim terasama, balkonima, krovovima, u zajedničkim baštama, vertikalnim vrtovima. Stručnjaci kažu i da su poslednji meseci u godini idealni za sadnju mnogih biljnih kultura, stoga je jesen pravo vreme za novu eko avanturu.
Novi hobi – zdravije okruženje
Za mnoge urbane baštovane, ova aktivnost je ne samo hobi, već i pitanje brige o zdravlju i životnoj sredini. Baveći se urbanim baštovanstvom ujedno vodimo računa o okolini i oplemenjujemo je raskošnim biljkama i cvećem. Kada negujemo sopstveno dvorište, ne ulepšavamo samo svoje okruženje, već i svakodnevicu svojih komšija, prijatelja i članova porodice čineći je bogatijom i prijatnijom. Stvarajući urbanu zelenu oazu, pravimo kutak za druženje, uživanje u kafi sa društvom i stvaranje neprocenjivih zajedničkih uspomena.
Jesenji dani su idealan trenutak za planiranje uređenja dvorišta i druženja tokom prolećnih i letnjih meseci. Zato, dok i sami ne postanete urbani baštovan, nominujte komšiju, prijatelja ili kolegu za najboljeg urbanog baštovana u okviru novog konkursa kompanije Nestlé. Možda baš Vi budete ti čiji prijatelj ili komšija će poneti titulu najboljeg urbanog baštovana, čime ćete osvojiti vrednu nagradu.
Kako započeti svoj baštovanski put otkriva i prošlogodišnji pobednik ovog konkursa koji je uspešno spojio arhitekturu i vrtlarstvo. Tvrdi da te dve discipline čine savršeni spoj, budući da se nadopunjuju i čine gradove zelenijim i održivijim.
„Arhitektura i baštovanstvo su u neraskidivoj vezi. Ja već tri godine imam svoj zeleni krov i aktivno radim na njegovom održavanju. Moj zeleni krov je ujedno i moj član porodice. Jako je važno da svako od nas brine o životnoj sredini i doprinese koliko može. Početnicima u baštovanstvu preporučio bih da izbegavaju sadnju višegodišnjih biljaka koje imaju agresivan koreni sistem, koji može znatno oštetiti prostor u kom sade. Mogu se opredeliti za jednosezonsko i višesezonsko cveće, čajeve, povrće, začinsko bilje, voće sa kontrolisanim rastom (u saksijama) i tome slično“, kaže najbolji urbani baštovan za 2023. godinu.
Jesen je pravo vreme za početak
Planiranje prolećne sezone omogućava vam da budete spremni na vreme, te da svaki početak bude što uspešniji. Bez obzira na to da li se radi o prostoru na balkonu ili krovu, rezultati su najbolji kada se pravilno planira i predano radi. Osim toga, sadnja mnogih saksijskih biljaka preporučuje se upravo u ovo doba godine, a već u proleće možete se radovati prvim pupoljcima.
Promene kreću od svakog domaćinstva
Prema studijama istraživača sa Univerziteta Jejl i Univerziteta u Nandžingu, utvrđeno je da u Evropi urbano ozelenjavanje nadoknađuje stopu urbanog zagrevanja u proseku za 0,13 stepeni Celzijusa tokom jedne decenije. Korišćenje zelenih krovova, baštovanstvo u gradovima i ekološki prihvatljive tehnologije postaju značajni činioci smanjenja zagađenja, ublažavanja posledica poplava, suša i drugih nepogoda. Klima se brzo menja, i što pre svi prepoznamo važnost odgovornog odnosa prema prirodi, to ćemo biti bliže rešavanju tih problema.
Da bismo sačuvali svet za buduće generacije, potrebno je da svako od nas prepozna svoju ulogu i počne da deluje već danas. Podsetimo, u toku je konkurs za najboljeg urbanog baštovana u 2024. godini, te svoj poduhvat možete započeti nominacijom dragih ljudi, ili pak pronaći inspiraciju u moru pozitivnih primera u zajednici. Od tuđeg, preko svog dvorišta, doći ćemo do zdravijeg okruženja za sve nas. Zato hajde da sada zajedno kažemo – neka komšiji bude trava zelenija!
