Zamislite sledeći scenario: dan je bio toliko naporan da vam se čini da više ne možete da izdržite. Svuda oko vas samo stres, neprijatne vesti, stalna napetost. Jedva čekate da odete kući da vrištite u jastuk. I onda, baš kada mislite da je sve gotovo, neko ispriča šalu, ali baš duhovitu. Iako samo na trenutak, nakon smeha život postaje podnošljiviji. Mišići lica se opuštaju, bore smejalice se hrane, a smeh polako pomera teške i depresivne misli. Sve to se dešava jer je humor alat koji zaista može da pomogne da se suočimo sa najtežim emocijama.
Naučnici tvrde da humor može biti najmoćniji mehanizam suočavanja u borbi sa stresom, anksioznošću, besom, pa čak i strahom.
„Postoji nesvesni autopilot na kojem mnogi ljudi koriste humor, a da o tome ne razmišljaju“, objašnjava klinički psiholog Stiven Sultanof za SCI AM. Humor se ne dešava uvek iznenada, često je svesna strategija koja nas štiti od negativnih emocija.
Kada nas život stresira, humor je poput brzog izlaza na svež vazduh. On menja naša osećanja, misli i ponašanja. Tako, na primer, stres može izazvati anksioznost i ljutnju, ali humor to osećanje momentalno menja.
„Kada se smejete, ne možete istovremeno doživeti negativne emocije“, objašnjava Sultanof. Humor deluje poput resetovanja našeg uma, omogućavajući kreativnost i promenjenu perspektivu.
I naravno, tu je i fizička strana humora—smeh. Verovatno niste znali da on uzrokuje bolje disanje, opuštanje mišića, pa čak i povećanje tolerancije na bol, zahvaljujući endorfinu.
Humor je u svojoj srži društven, a mi ga koristimo upravo kada najviše želimo da se povežemo sa drugima, naročito kada osećamo visok nivo stresa. Međutim, koliko god ga voleli, i on ima svoje zamke. Ako nije u pravo vreme i na pravom mesto, ako je loš intenzitet, neumesna doskočica, može samo povećati napetost.
„Zao humor stvara još veće razdore među ljudima“, upozorava psihološkinja Mišel Tjudžad.
Humor može spontano nastati i bez truda, u trenucima kada se najmanje nadamo. Ali on se takođe može razviti svesno, što Sultanof redovno čini—on nosi klovnov nos kako bi se podsetio da se zabavi i pronađe radost u svakodnevnim trenucima. „Zrdrav humor gradi psihološka antitela“, kaže on, naglašavajući da humor nije samo za zabavu, već je i alat za prevenciju stresa.
Važno je, međutim, naglasiti da nije lek za sve. Korišćenje humora previše brzo, kako bismo izbegli teške emocije, može nas sprečiti da se suočimo sa stvarnim problemima. „Stres je tu s razlogom“, kaže Tjudžad. „Poziva nas da rešimo problem koji moramo da rešimo.“
S obzirom na to, humor treba koristiti u umerenim količinama, kao trenutak olakšanja među svim teškim emocijama koje nosimo. „Humor nam daje pauzu“, zaključuje Tjudžad, dodajući da nam je svima trebala kako bismo mogli da nastavimo da funkcionišemo.
Humor, dakle, nije beg od stvarnosti, već olakšanje koje nam omogućava da ponovo zaronimo u borbu sa životnim izazovima—samo sa malo lakše.
Tagovi
