Vakcinacija lisica i drugih divljih mesojeda radi suzbijanja besnila započeta je u prvoj nedelji novembra, sa aerodroma Ečka i Trstenik. Ova aktivnost predstavlja zajednički napor Evropske unije i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. EU je izdvojila 4,6 miliona evra za četiri kampanje vakcinacije – dve su već završene ove godine, dok su još dve planirane za narednu godinu.
Predstavnici obe institucije podržali su ovu inicijativu, uključujući ambasadora EU u Srbiji Emanuelea Žiofrea i državnog sekretara Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Bratislava Ćirkovića. Tokom posete aerodromu Ečka kod Zrenjanina, ambasador Žiofre je podsetio da EU podržava vakcinaciju divljih mesojeda u Srbiji od 2010. godine, ulažući do sada skoro 16 miliona evra, ne računajući dodatnih 4,6 miliona evra namenjenih za aktuelnu kampanju.
„Srećom, u Srbiji već godinama nije registrovan nijedan slučaj besnila, zahvaljujući naporima Evropske unije. Ova aktivnost je od presudnog značaja – zdravlje životinja ključno je za zdravlje ljudi, posebno u procesu proizvodnje hrane. EU značajno podržava Srbiju u ovom naporu. Pored 20,6 miliona evra izdvojenih isključivo za iskorenjivanje besnila od 2010. do danas, ukupna podrška EU Srbiji meri se mnogo većim iznosima. U poslednje dve decenije, EU je pomogla srpski sektor poljoprivrede sa više od pola milijarde evra“, izjavio je ambasador Žiofre.
Lisice su najčešći prenosioci besnila, stoga je oralna vakcinacija pre svega usmerena na njih, a posebno je zanimljivo da se ta aktivnost obavlja – iz vazduha. Ove vakcine protiv besnila obavijene su hranljivim mamkom, koji podseća na kolačić čiji miris privlači divlje životinje. Kada lisica pojede mamak – na taj način je imunizovana protiv besnila. Oralne vakcine protiv besnila nisu opasne za kućne ljubimce koji mogu da dođu u kontakt sa mamkom.
“Republika Srbija je prva zemlja u regionu u kojoj se još od 2010. godine sprovodi program oralne vakcinacije lisica i drugih karnivornih vrsta protiv besnila, u cilju iskorenjenja ove bolesti. To je rezultiralo time da je poslednji registrovan slučaj besnila kod divljih životinja u našoj zemlji registrovan pre šest godina. Uz to, veliki doprinos dala su i lovačka udruženja širom Srbije koja su svaku odstreljenu lisicu predavala na uzorkovanje. Republika Srbija je na ovaj način pokazala visok nivo odgovornosti, jer su smanjenjem prenosa inficiranih vektora sačuvani i mesojedi u susednim državama”, istakao je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Bratislav Ćirković.
Besna lisica na selu može da ugrozi domaće životinje te time pričini štetu domaćinima. Takođe, poznato je da lisice ponekad zalutaju i u urbana naselja, gde mogu doći u kontakt sa napuštenim ili vlasničkim psima i mačkama. U svakom slučaju, besna životinja predstavlja rizik po ljude, ma gde živeli.
