Ja sam Goran Vesić, naravno da pratim trendove na Tiktoku.
Ja sam Goran Vesić, naravno da imam mape puteva u svojoj kancelariji.
Ja sam Goran Vesić, naravno da ću vam ispričati deset anegdota tokom razgovora, zato sam i napisao svoju knjigu.
Ja sam Goran Vesić, naravno da sastanke zakazujem rano, već od 6 ujutru.
Ja sam Goran Vesić, naravno da vodim računa o velikim građevinskim projektima u Srbiji…
Ovaj Tiktok uradak Gorana Vesića – načinjen u skladu sa trendovima na mreži na kojoj dominira „generacija Z“, a u sklopu modernizacije (prvenstveno sebe) i transformacije njegovog imidža u intelektualnog operativca, graditelja i pisca, sve sa upeglanim stajlingom u kom dominiraju naočare i tekstovi objavljeni u najstarijem listu na Balkanu – završio se sa njemu svojstvenom poštapalicom „i to je tako“. Blago autoironični nastupi na društvenim mrežama (opet u skladu sa trendovima društvenih mreža), u novom kontekstu u kom više nema mesta ni ironiji ni kliktabilnim forama sa mreža, međutim padaju u drugi plan u odnosu na ovu rečenicu koja sada odzvanja: naravno da vodim računa o velikim građevinskim projektima u Srbiji…
Politički put kojim je Goran Vesić krenuo – i ta transformacija od imidža deesovskog (Đinđićevog) operativca, viđen kao jedan od onih zadužen za „prljave poslove“, čoveka iz senke, do modernog naprednjačkog (Vučićevog) operativca za graditeljske projekte sa postepenim izlaskom iz senke na veliku ministarsku scenu– naglo je skrenuo prema pritvoru od 30 dana, kao jednog od optuženih zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra.
Hapšenje Gorana Vesića (on kaže da se sam odazvao, ako je to bitno) svakako je nešablonski potez u odnosu na modus operandi vlasti u prethodnim godinama, ali i pad nadstrešnice i smrt 15 ljudi je nesvakidašnja tragedija koja može da ima direktne veze sa anomalijama u sistemu funkcionisanja vlasti. Ipak, i oni koji veruju da mogu da prepoznaju šahovske poteze Aleksandra Vučića, u ovom potezu nisu mogli da prepoznaju jasne obrise strategije sa planiranim potezima unapred. Zato se prethodnih dana i u političkim kuloarima i u medijima gde se o tome polemiše, promišljalo da li je ovo pokazatelj da vlast popušta pod pritiskom javnosti (protesti u Novom Sadu ispred tužilaštva) i da li je u ovoj šahovskoj partiji Vučić spreman da žrtvuje figuru, ali i da je tako nije do kraja jasno da li bi se tim potezom odrekao lovca ili piona.
Već način na koji je vest o hapšenju Vesića plasirana u javnost, od medija bliskih vlastima, gde su maltene paralelno išle rečenice o progonu, „žutom tužilaštvu“ i sličnim kvalifikacijama iz arsenala „onih koji su upropaštavali Srbiju“, gde se naprednjaci crtaju kao kolektivne žrtve, govori da ništa tu nije do kraja jasno.
Samo najoptimističniji predstavnici opozicione javnosti mogli su da pomisle da je reč o rešavanju problema korupcije, koje – to nas uče primeri iz okruženja – na evropskom putu mora simbolično da se demonstrira odstranjivanjem nekog iz svojih redova.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
