Britanski premijer, očito, ni pet para nije davao za to što su i Broz i njegov pokret bili bespogovorno odani Sovjetskom Savezu, Staljinu i Kominterni. Pamtim ljude, pripadnike Ravnogorskog pokreta, koji su pucali u radio-aparate zgroženi pozivom Petra Drugog Karađorđevića o stavljanju pod Brozovu komandu. A taj proglas jugoslovenskog kralja iz 1944. bio je, van svake sumnje, rezultat direktnog pritiska i sposobnosti ubeđivanja predsednika britanskog ratnog kabineta sa inicijalima „VE CE“. Starim četnicima je zanavek ostao gorak ukus u ustima, ogorčenje i netrpeljivost prema dotičnom Englezu. I prema Englezima u principu.
Na obratnoj strani, partizani su ginuli uzvikujući Staljinovo ime. U druga Kobu zaklinjali su se i pre, i za vreme, i posle rata. On je za njih, inače ateiste, bio poput vrhovnog i nedodirljivog božanstva. Gojko Nikoliš u svojoj autobiografiji („Korijen, stablo, pavetina“) priznaje da, mada po profesiji lekar, nije verovao da će Staljin ikad umreti. Upućujem poštovanog čitaoca i na spis Milovana Đilasa „Susreti sa Staljinom“. Takođe veoma poučno štivo.
A zatim, odjednom i niotkud, grom iz vedra neba. Šok. Neverica. Kataklizma. Rezolucija Informbiroa i isključenje Komunističke partije Jugoslavije iz te organizacije u kojoj su bili okupljeni svi komunisti i njihove partije u gvozdenom zagrljaju Sovjetskog Saveza. Rascep. Raskol. Sukob. Na krv i nož. Protiv Staljina i za Staljina. Uprkos progonu, mučenju i robiji, staljinisti se Staljina nisu odricali. Kao što nisu ni njihovi sinovi i kćeri. Ni unuci i praunuci. U skorašnjim godinama i tadašnji antistaljinisti postali su rusofili i branioci lika i dela velikog Gruzina s karakterističnim prezimenom – Džugašvili. Među njima i naš dični predsednik Srbije. Alal vera, majstore! Ti zbilja znaš o čemu govoriš.
Potom je došao na red Vladimir Vladimirovič Putin. Zaljubljenost, možda pre omađijanost, današnjih Srba ruskim samodršcem doista nema ni logike, ni ukusa. Nema ni granica, ni smisla. On se uzdiže do neslućenih visina, njemu se kliče i klanja, on se proglašava za najgenijalnijeg državnika što je ikad Zemljinom loptom hodao, najvećeg Rusa i najvećeg Srbina istovremeno. Iracionalno, zaslepljeno, ni na čem zasnovano. Mnogi su gotovi da mu svako nepočinstvo, svako zlodelo i svaku zloupotrebu, oproste radi priklanjanja pod njegov skut. I naši vajni političari, u Putinovom prisustvu, namah postaju snishodljivci, čankolisci i lakeji. Kao nekakvi bljutavi beskičmenjaci, što za sobom ostavljaju sluzav trag (I. Andrić, citat). Bez truni dostojanstva i uspravnosti.
Takav nam je, na sramotu, i narod u većini postao.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 28. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
