Istorija zna baš da bude cinična. Pre osamdeset i kusur godina britanski premijer Vinston Čerčil i komunistički diktator Josif Staljin dogovorili su se da okupiraju Iran. Izgovor je bio bliskost šaha Reze Pahlavija sa nacističkom Nemačkom i pored toga što je vladar Irana proglasio neutralnost svoje zemlje u Drugom svetskom ratu. Stvarni motiv združene akcije Britanaca i Sovjeta bio je obezbeđivanje tzv. Persijskog koridora za snabdevanje komunističke imperije oružjem, municijom i drugom opremom od strane zapadnih saveznika, pre svih Sjedinjenih Američkih Država nakon ulaska Vašingtona u planetarni sukob krajem 1941. godine.
Velika komparativna prednost bila je infrastruktura Irana pošto je neposredno pred početak Drugog svetskog rata šah Reza Pahlavi u okviru modernizacije zemlje izgradio modernu železničku infrastrukturu.
Svi putevi za pomoć SSSR-u bili su zatvoreni: na zapadu je bila Nemačka, na istoku Japana, na severu Arktik i jedini prolaz je bio južni preko Indijskog okeana i Persijskog zaliva i Irana. Amerikanci su preko Persijskog koridora, na osnovu Zakona o zajmu i najmu opremili Crvenu armiju sa osam miliona tona oružja, od tenkova i topova do nekoliko hiljada aviona. Dobar deo pripadnika Crvene armije, osim zvezde petokrake na šlemovima i kapama nije imao ništa sovjetsko na sebi, od odeće do naoružanja.
Ruska, odnosno komunistička propaganda, krila je od svojih građana ko ih je naoružavao, opremao i davao logističku podršku, ne samo tokom rata već sve do danas. Čak i u stručnim krugovima, kada budu suočeni sa konkretnim ciframa i dokazima, režimski istoričari minimalizuju pomoć koju su dobijali od Amerikanaca i zapadnih saveznika. Tvrde da nije bila presudna za pobedu na Istočnom frontu u Drugom svetskom ratu koju u današnjoj Rusiji definišu kao Veliki otadžbinski rat.
Osam decenija kasnije, Moskva i Teheran pokušavaju da ožive „Persijski koridor“. Nakon invazije na Ukrajinu, Rusija se našla na udaru zapadnih sankcija i svi prilazi preko Crnog i Baltičkog mora su zatvoreni za Moskvu. Nije moguće koristiti ni tzv. severni put, ne samo zbog toga što je zaleđen delom godine, već zato što njegova oba ulaza kontrolišu NATO snage. Jedina preostala moguća linija snabdevanja je južna, preko Irana.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
