U tačno 47 od 79 opština u Srbiji zabeleženo je prekomerno zagađenje vazduha izazvano prisustvom PM10 čestica, pokazuju rezultati dosadašnjeg građanskog monitoringa kvaliteta vazduha za 2024. godinu, predstavljeni na konferenciji „Čoveče, ne guši se!“ koju je organizovala Beogradska otvorena škola (BOŠ).
Podaci su dostupni za 79 opština i to za period od početka godine do sredine novembra, što pruža srednju sliku o stanju kvaliteta vazduha u opštinama koje nemaju automatske merne stanice.
„Građanska mreža koju BOŠ razvija godinama sa partnerima na lokalnom nivou je veća i sveobuhvatnija od državne i na radar stavlja sva ona mesta koja nisu uključena u državno merenje. Pored već prisutnog merenja suspendovanih čestica, ove godine smo na par mesta merili i koncentracije isparljivih organskih jedinjenja u vazduhu. Merači su postavljeni u Užicu u maju i u Varvarinu u avgustu ove godine, koji su zabeležili visoku koncentraciju ovih jedinjenja u vreme kada su u blizini ovih opština gorele deponije. Prisustvo ovih materija u vazduhu dovodi se u vezu sa sagorevanjem plastike i jako je štetno“, izjavio je Ognjan Pantić, programski menadžer BOŠ-a.
Ognjan Pantić, programski menadžer BOŠ-a i moderator
Na konferenciji posvećenoj stanju kvaliteta vazduha u Srbiji govorile su i Dušica Radojičić iz Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije i Ana Pecarski iz organizacije TIM42 iz Leskovca koja se bavi temom zaštite vazduha na lokalu.
Ana Pecarski iz organizacije TIM42 iz Leskovca
Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je izradu novog Nacrta zakona o zaštiti vazduha, pa je tako formirana radna grupa koju čine predstavnici državnih i naučnih institucija i nevladinih organizacija. Nacrt zakona je trenutno na javnom uvidu i do sada je pristiglo 340 komentara od strane radne grupe, a očekuje se i veliki broj komentara od strane javnosti.
Dušica Radojičić iz Ministarstva za zaštitu životne sredine Republike Srbije
„Novina koju donosi Nacrt zakona je da u situaciji kada se utvrdi prekoračenje supstanci koje utiču na zdravlje ljudi, da se izvrši i obaveštavanje nadležnog organa kako bi se započelo sa preduzimanjem mera. Takođe, pošto je lokalnim samoupravama potrebna podrška u sprovođenju procedura vezanih za pravilno postavljanje mernih stanica, novim Zakonom planirano je da se prvo zatraži mišljenje Ministarstva o adekvatnosti lokacije merne stanice, jer samo pravilno postavljeno merno mesto može pružiti relevantne podatke“, kaže Dušica Radojičić iz Ministarstva za zaštitu životne sredine Republike Srbije.
Merenje će morati da obavljaju ovlašćena pravna lica sa neophodnom akreditacijom, a novina je i unapređeni proces revizije dozvola, koji će biti obavljan svakih četiri godine, objašnjava Radojičić.
Kada je reč o situaciju na lokalu, Leskovac kao jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji već godinama pokušava da ukaže na problem nedostatka konkretnih javnih politika u ovoj oblasti.
„Prema zvaničnom izveštaju, Leskovac je prvi po koncentraciji PM čestica, a vazduh se vodi kao odličnog kvaliteta. Građani su sami postavili 11 mernih stanica daleko od zagađivača i sve stanice pokazuju prekomernu koncentraciju PM čestica opasnih po zdravlje. Posebno ističemo da devet obrazovnih ustanova u Leskovcu beleži opasna prekoračenja ugljen-monoksida, sa jednim školskim objektom koji premašuje dozvoljene vrednosti više od 20 puta“, rekla je Ana Pecarski iz organizacije TIM42 iz Leskovca.
Konferencija „Čoveče, ne guši se“ organizovana je uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Evropske fondacije za klimu (ECF), a u okviru projekata „Zajedno za životnu sredinu“ i „Lokalni akteri za čistu energiju i vazduh“.
Tagovi
