Džakarta sa svojih deset miliona stanovnika polako tone. Saobraćaj u ovom gradu je legendaran. Kvalitet vazduha među najgorim na svetu. Parkova i kulturnih spomenika je upadljivo malo. Čak je i šetnja trotoarom smrtonosna igra. Predsednik Indonezije Džoko Vidodo prošlog meseca je najavio plan za obnovu prestonice: sve iz početka.
Predložio je da se čitav grad iznova sagradi. Njegov plan zapravo podrazumeva da se grad na ostrvu Java napusti i premesti na manje naseljeno ostrvo Borneo koje je poznato po ugroženim vrstama orangutana, gustim džunglama i plantažama palmi.
Džoko je 26. avgusta naveo da bi nova prestonica bila izgrađena u Istočnom Kalimantanu, provinciji u kojoj vlada već poseduje oko 180.000 hektara zemlje. Vrednost projekta procenjena je na oko 33 milijarde dolara.
On je istakao da je razlog odabira Istočnog Kalimantana taj što ovo područje nema istoriju prirodnih nepogoda, za razliku od ostrva Java, Bali i Lombok koja redovno pogađaju cunamiji, zemljotresi i vulkanske erupcije. On je dodao i da se odabrano područje nalazi u blizini geografskog centra zemlje i već poseduje neophodnu infrastrukturu. Izgradnja novog glavnog grada podrazumeva i izgradnju nove predsedničke palate, ministarstava i stambenog prostora za zaposlene u državnim organima. Izgradnja bi mogla da počne 2021. Cilj je useliti se u novi grad do 2024.
Džoko koji je pre nego što je postao predsednik Indonezije 2014. godine služio kao gradonačelnik Džakarte, ove godine je ponovo odneo pobedu u predsedničkoj trci delom zahvaljujući izgradnji velikih infrastrukturnih projekata.
Džakarta je osnovana u četvrtom veku kada je služila kao prestonica kraljeva.
Sa holandskom kolonizacijom u 17. veku postala je važan lučki grad. Danas sa susednim Bekasijem, Tangerangom i Bogorom čini megagrad sa više od 30 miliona ljudi.
Delovi Džakarte tonu više od pet centimetara godišnje, što indonežansku prestonicu čini jednim od najranjivijih gradova kada je u pitanju porast nivoa mora. Bez agresivnih planova za zaštitu obale, u narednim decenijama će najverovatnije biti izgubljeni delovi grada. U toku poslednjih nekoliko godina izgrađena je podzemna železnica kako bi se smanjila preopterećenost saobraćaja, a u nekim delovima grada vožnja automobila dozvoljena je svaki drugi dan.
Za mnoge stanovnike Džakarte, ipak, ove mere nisu dovoljne. Grupa građana i aktivista je u julu podnela tužbu protiv predsednika, gradonačelnika Džakarte i nekoliko vladinih agencija, zahtevajući oštriju kontrolu kvaliteta vazduha. U planu, međutim, još uvek nisu nikakve mere u vezi s tim.
Ostrvo Borneo prostire se u tri države: Brunej, Malezija i Indonezija.
Još nije razjašnjeno da li će indonežanska vlada uložiti sredstva u zaštitu Džakarte dok se gradi nova prestonica, ali Džoko je naveo da on neće ostaviti Džakartu na cedilu.
Piše Ričard C. Padok i Muktita Suhartono
© 2019 The New York Times
Tagovi
