Ove godine obeležava se 15 godina otkako je Srbija uvela inkluzivno obrazovanje i vreme je da se upitamo šta je urađeno na tom putu. Posebno u trenutku kada se ceo svet suočava sa krizom u učenju, od čega nije izuzet ni naš region.
Inkluzivno obrazovanje danas je jasno opredeljenje obrazovnog sistema u Srbiji. Od 2009. godine kada je inkluzivno obrazovanje uvedeno, znatno je poboljšan kvalitet i dostupnost obrazovanja, posebno za decu iz osetljivih grupa. Učesnici konferencije o inkluzivnom obrazovanju „Zajedno za svako dete“, koja je održana 18. novembra u Beogradu, saglasili su se da se kvalitet realizacije inkluzivnog obrazovanja u Srbiji stalno unapređuje i da postoje merljivi rezultati.
Dobri pokazatelji su podaci koji govore o broju učenika koji se školuju u redovnim školama po individualnom obrazovanom planu, kojim se obezbeđuje individualizovani pristup potrebama učenika, a koji je u školskoj 2023/2024. godini premašio 20.000, a taj pozitivan trend rasta pokazuje da je sistem osetljiviji na potrebe deteta i da može da prilagodi svoje metode rada jer su mere podrške koje se pružaju u obrazovnom sistemu sve raznovrsnije.
Istovremeno, znatno se smanjio broj učenika koji pohađaju škole i odeljenja za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju: 2013/2014. školske godine iznosio je 7.453, a deset godina kasnije, 2023/2024, taj broj je 4.735 učenika. Porastao je broj pedagoških asistenata, 2015. ih je bilo 173, a ove godine angažovano je 280 pedagoških asistenata. Prvi put je u sistem uveden mehanizam obezbeđivanja asistivne tehnologije kroz uspostavljanje trinaest resursnih centara širom Srbije koji su u poslednje dve godine uključili u podršku preko 2.500 učenika osnovnih i srednjih škola.
Uvođenje inkluzivnog obrazovanja omogućilo je svakom detetu da se bezuslovno upiše u redovno obrazovanje.
U svim osnovnim i srednjim školama i u predškolskim ustanovama formirani su timovi za inkluzivno obrazovanje, kao i timovi za dodatnu podršku učenicima.
U svim opštinama osnovane su interresorne komisije (IRK) koje dodatno unapređuju proces inkluzije i doprinose boljoj koordinaciji podrške inkluzivnom obrazovanju na lokalnom nivou.
Obezbeđena je raznovrsna dodatna podrška za učenje, uključujući i individualne obrazovne planove (IOP), pedagoške asistente, asistivnu tehnologiju, i dr.
Više od 280 pedagoških asistenata pruža podršku učenicima romske nacionalnosti, njihovim školama, nastavnicima i porodicama.
Od sistemskog uvođenja inkluzivnog obrazovanja 2009. godine do danas, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo prosvete su kao prioritet definisali inkluzivno obrazovanje u „Strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine“. Unapređeni su kapaciteti škola i nastavnika koji su prilagodili pristupe i strategije u radu sa svakim učenikom, istakla je ministarka prosvete prof. dr Slavica Đukić Dejanović.
„Unapređivanje inkluzivnog obrazovanja je strateški cilj zato što je reč o najpravednijem obrazovnom kontekstu“, rekla je ministarka Đukić Dejanović.
Školama je pružena podrška kroz inovativne mehanizme uvođenja savetnika spoljnih saradnika, uspostavljeno je 13 resurs centara u okviru kojih deca imaju pristup asistivnim tehnologijama, a uskoro će u škole ući i pedagoški asistenti za podršku grupi dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, dodala je ministarka.
Srbija je sada u drugom krugu reformi inkluzivnog obrazovanja, uz podršku Evropske unije. Od 2003. godine, projekat „Unapređeni ravnopravni pristup i završavanje preduniverzitetskog obrazovanja za decu kojoj je potrebna dodatna obrazovna podrška“ jedan je od projekata kojim Evropska unija, kao najveći donator u Srbiji, podržava modernizaciju sistema obrazovanja i usklađivanje sa standardima i praksama zemalja Evropske unije. Evropska unija je za reformu sektora obrazovanja donirala više od 130 miliona evra za unapređivanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja, reformu srednjeg stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih, renoviranje i opremanje škola i fakulteta, kao i podršku inkluzivnom obrazovanju.
„Kada deca uče među svojim vršnjacima u inkluzivnom i otvorenom društvu, razvijaju samopouzdanje, samopoštovanja i duboko poštovanje za druge“, naglasila je Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije.
„Završavamo uspešan projekat o inkluzivnom obrazovanju, ali i proslavljamo značajan jubilej: 15 godina unapređivanja inkluzivnog obrazovanja u Srbiji. Želim da istaknem ključnu ulogu koju lokalni akteri igraju u unapređivanju ovog procesa. Nadam se da će zajednica praktičara koju smo kroz ovaj projekat osnažili nastaviti da raste, obezbeđujući da svako dete dobije podršku koju zaslužuje. Nastavićemo da podržavamo inkluzivne obrazovne politike u Srbiji“, istakla je Plamena Halačeva.
Delegacija Evropske unije u Srbiji i UNICEF već godinama pružaju podršku naporima Ministarstva prosvete u unapređivanju inkluzivnog obrazovanja u Republici Srbiji. Ovaj proces se naročito odnosi na podržavanje razvoja zakonodavnih, strateških, institucionalnih, ljudskih i tehničkih kapaciteta za planiranje, realizaciju, koordinaciju i praćenje inkluzivnog obrazovanja i njegovo promovisanje kao kvalitetnog obrazovanja za svako dete.
Inkluzivno obrazovanje prevazilazi uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u redovne škole. Ono zahteva preispitivanje načina na koji naš obrazovni sistem podržava potrebe svakog deteta. A za to je potrebna podrška celog društva, rekla je Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji.
„Srbija je u poslednjih petnaest godina učinila značajne korake ka ovoj viziji. Prihvatanje inkluzivnog obrazovanja je u porastu. Dokaz vidimo u povećanom upisu dece sa smetnjama u razvoju i romske dece u redovno obrazovanje.“
Uprkos pozitivnim trendovima, i dalje postoje brojni izazovi, a značajan broj učenika i dalje ne dobija adekvatnu podršku za uključivanje u redovni obrazovni sistem. Inkluzija je odgovornost svih nas i zato je neophodno dalje raditi na tom putu da svako dete bude uključeno u društvo jer postignuti rezultati još uvek nisu ujednačeni i dovoljnog obima. Potrebno je obezbediti veći stepen podrške školama i nastavnicima da bi se dostiglo puno inkluzivno obrazovanje za svu decu i da bi se deci pružila kvalitetna dodatna podrška.
Međutim, stope upisa i završetka na svim nivoima obrazovanja i dalje ukazuju na nejednakost.
„Mnoga deca iz depriviranih sredina suočavaju se sa preprekama u završetku školovanja, a samo 11% najsiromašnije dece ima pristup obrazovanju u ranom detinjstvu. Otprilike 90% ugroženih učenika u stručnim školama je funkcionalno nepismeno, prema testiranju PISA 2022. Stavovi prema školovanju dece sa smetnjama u razvoju u redovnim ustanovama su i dalje negativni“, napomenula je Deyana Kostadinova.
Iako je ostvaren napredak u pogledu uključivanja dece iz osetljivih grupa u obrazovanje, deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, deca romske nacionalne pripadnosti, deca niskog socioekonomskog statusa i deca koja žive u ruralnim ili udaljenim područjima još uvek se teže uključuju u redovno kvalitetno obrazovanje u odnosu na drugu decu.
Četrdeset procenata petnaestogodišnjih učenika ne dostiže ni osnovni nivo kompetencija u oblasti čitanja, matematike i naučne pismenosti, a taj broj raste na 50% kod dece niskog socioekonomskog statusa. Situacija se pogoršala tokom pandemije kovida-19.
UNICEF će nastaviti da radi na tome da nastavnici dalje unapređuju veštine i praksu za primenu savremenih pedagoških pristupa kvalitetnog inkluzivnog obrazovanja i da imaju podršku kroz efikasne javne politike, praćenje i evaluaciju.
Anamarija Viček, nekadašnja članica Upravnog odbora Evropske agencije za specijalne potrebe i inkluziju i nekadašnja državna sekretarka Ministarstva prosvete, sadašnja poslanica Evropskog parlamenta, objašnjava da je značaj zakonske regulative iz 2009. godine u tome što je obezbedila ključne mehanizme i implementaciju inkluzivnog obrazovanja čime je promenjena paradigma obrazovanja učenika iz osetljivih grupa i dete postavljeno u centar obrazovnog procesa.
„Individualni obrazovni plan je omogućio da se prepoznaju i u procesu nastave i učenja uvaže kapaciteti svakog deteta, te tako obezbedio da učenik koji se obrazuje uz dodatnu podršku bude uključen, uči i napreduje“, pojasnila je koje su suštinske promene koje su se dogodile u sistemu obrazovanja.
Snežana Vuković, v. d. pomoćnica ministra u Ministarstvu prosvete Republike Srbije, rekla je da još kada se krenulo sa opisnim ocenjivanjem pre dve decenije cilj je bio da svako dete u sistemu obrazovanja dobije šansu bez obzira na to da li dolazi iz stimulativne ili nestimulativne sredine.
„Put inkluzije je jedan put na kojem nema odstupanja. Možda pokatkad ima zastoja zato što neki mehanizmi zaista zahtevaju uplive drugih sistema, ali nikada nismo imali dilemu da li treba nastaviti sa inkluzijom ili ne.“
Kvalitetno i pravično obrazovanje može se postići samo ako su sva deca, uključujući i decu iz osetljivih društvenih grupa, obuhvaćena inkluzivnim obrazovanjem. Zato inkluzivno obrazovanje prevazilazi sam sektor obrazovanja. Trajna promena zahteva koordinisanu akciju u obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zaštiti i privatnom sektoru, koja u fokusu ima dete i porodicu. Inkluzivno obrazovanje se mora posmatrati kao deo jednog većeg cilja: da se kvalitetnim, dostupnim, pravičnim i otvorenim obrazovanjem doprinese eliminisanju predrasuda, stigme i diskriminacije, i stvaranju pravičnijeg, ekonomski i socijalno jačeg, i otvorenijeg društva za svako dete.
Na osnovu identifikovanih izazova i strateških ciljeva i opredeljenja za razvoj inkluzivnog obrazovanja, na konferenciji je dogovoreno da se ubrzano realizuju sve mere propisane zakonom koje se ne sprovode na isti način u svim lokalnim sredinama i iznalaženje načina da se pomogne opštinama da u većoj meri finansiraju dodatnu podršku deci i da se sistem finansiranja obrazovanja uskladi sa razvojem u inkluzivnom obrazovanju. Takođe je pomenuta potreba da se dalje jača intersektorska saradnja između sektora obrazovanja, socijalne zaštite i zdravlja i dorada svih propisa koji bi jasnije precizirali uloge i odgovornosti svih sektora. Jedan od prioriteta za naredni period jeste i dalja reorganizacija stručne podrške resursnih centara i osiguranje održivog finansiranja ovih centara i asistivne tehnologije kao mera podrške. U narednom periodu treba ubrzati reforme inicijalnog obrazovanja nastavnika i uvesti plansko obučavanje škola i nastavnika koji do sada nisu učestvovali u obukama i drugim programima jačanja kompetencija nastavnika za inkluzivno obrazovanje.
Tagovi
