Lančano krvoproliće, neprekidna kiša bombi, na stotine mrtvih. Tokom mesec dana masovne kampanje bombardovanja koja pogađa jug i istok zemlje, kao i gusto naseljena južna predgrađa Bejruta, Izrael je libanskoj prestonici vratio izgled grada izranjavanog kako građanskim ratom (1975-1990), tako i ratom iz 2006. godine između Hezbolaha i izraelske vojske, koji je trajao trideset tri dana. Stanovnicima Bejruta momentalno je proradio instinkt za preživljavanje i međusobnu pomoć, „karakteristične za ‘Homo libanicus’“, govori nam, sa setnim osmehom na licu, Nasri Sajeg. Ovaj umetnik se u sveopštem haosu potrudio da u napuštenom skladištu skući blizu 150 žena iz Sijera Leonea, kućnih pomoćnica koje su poslodavci prepustili sudbini.
Godinu dana pograničnih sukoba pretvorilo je južni Liban u „mrtvu zonu“. Zatim je u ponedeljak 23. septembra u 8 sati ujutro situacija u zemlji kedrova eskalirala. Tog dana, portparol izraelske vojske, Danijel Hagari, uputio je ultimatum „civilima iz libanskih sela blizu objekata koje Hezbolah koristi u vojne svrhe“, pozivajući ih da se „momentalno udalje zbog sopstvene sigurnosti“. Ova najava označila je početak operacije „Severna strela“, koja bi trebalo da omogući povratak 60.000 Izraelaca raseljenih zbog raketnih i minobacačkih napada Hezbolaha ili Božje stranke na sever Izraela. Usledio je najcrnji dan u istoriji Libana od kraja građanskog rata. U roku od dvadeset četiri sata, bombardovanje – koje, prema izraelskoj vojsci, cilja na „1600 pozicija Hezbolaha“ – usmrtilo je 558 ljudi, među kojima je 50 dece i 94 žene, prema tvrdnjama libanskog Ministarstva zdravlja. U opštoj panici, 100.000 ljudi beži, dovodeći do ogromne gužve na priobalnom autoputu. „Dok smo sedeli u kolima rakete su padale oko nas, a čim sam pogledala kroz prozor videla sam krvava tela i ambulantna kola kako jure“, priseća se dvadesetosmogodišnja Rokaja D. dana nakon što je iz sela Šehabije pobegla u školu Bir Hasan, koja je otvorila vrata za 300 raseljenih.
Petak, 27. septembar, 18:20. Desetak zastrašujućih eksplozija odjekuje glavnim gradom. Svaki Bejrućanin uveren je da je udar bio na ćošku njegove ulice i ponovo proživljava strah izazvan eksplozijom u luci, 4. avgusta 2020. Fadija S. ju je zaista i videla s prozora, iz palestinskog izbegličkog kampa Burž al Barajne. „Moj šurak je snimio tu scenu uz krike užasa“, priča ova aktivistkinja civilnog sektora, pokazujući video na kom se vidi oblak smeđeg dima koji obavija kvart Haret Hreik, u kom se nalazi sedište Hezbolaha. Nakon inicijalnog šoka, informacija se širi brzinom munje: Hasan Nasrala je mrtav. Niko se ne usuđuje u to da poveruje. Od kada je 1992. godine imenovan za generalnog sekretara Božje stranke, ovaj sejid („gospodar“) je za Libance predstavljao glas otpora protiv Izraela, bilo da ga su ga obožavali ili mrzeli: njegovi govori, u kojima je prikrivene pretnje kombinovao s duhovitim opaskama, pratili su ih tokom čitavog sukoba između šiitske partije i Tel Aviva, od izraelske operacije „Odgovornost“ 1993. (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 2.500 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
