Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika zbog čijeg načina usvajanja protestuju beogradski i šabački advokati, predviđa niz promena kaznane politike.
Pooštrene su kazne zatvora za teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, pre svega jer je uočen je značajn porast učinilaca ovog krivičnog dela poslednjih godina.
Izmenama se posebno predviđa sankcionisanje napada i nasilja nad zaposlenima u prosveti, zdravstvu i socijalnoj zaštiti.
Svako ko napadne lice zaposleno u ustanovi u oblasti obrazovanja i vaspitanja ili člana njegove porodice, a u vezi sa poslovima koji se obavljaju u ustanovi, biće kažnjen zatvorom od tri meseca do tri godine. Ako nanese tešku telesnu povredu, sledi kazna zatvorom od jedne do osam godina.
Takođe, ko uništi, ošteti ili učini neupotrebljivom stvar u imovini lica zaposlenog u ustanovi u oblasti obrazovanja i vaspitanja ili člana njegove porodice kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine, a ako je prouzrokovana šteta koja prelazi 450.000 dinara učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
Međutim, sporno je izgleda, a to su i razlozi obustave rada Advokatske komore Beograda i Šapca, to pod kojim uslovima je došlo do usvajanja Zakona na sednici Skupštine Srbije održanoj tog 27. novembra. Setimo se, bilo je…dinamično.
Sednica, obeležena incidentima i koškanjima poslanika, nije stvorila pogodne uslove za adekvatno sporovođenje ozbiljnih procesa. Uz to, osim prašine koja se digla u javnosti, (prava) javna rasprava – nije se desila.
Burno je bilo i pre nego što su izmene i dopune i stigle do parlamenta.
Najproblematičniji delovi predloga ovog Zakona nisu deo finalne verzije. Neke od odredbi, poput onih koje su faktički olakšavale hapšenje aktivista i koje su pretpostavljale kazne za interet sadržaj, izazvale su najviše otpora da budu usvojene – su odbačene.
Tagovi
