I ove godine pomeramo kazaljke na satu unazad, ali od 2021. više nećemo

Dok traju rasprave o tome u kojoj vremenskoj zoni ostati kada EU ukine pomeranja sata 2021. godine, u nedelju, 27. oktobra, još jednom ćemo preći na zimsko računanje vremena i kazaljke vratiti sat unazad, a mnogi se pitaju kako je uopšte došlo do zimskog i letnjeg računanja vremena.

Ako se pitate koja je poenta pomeranja kazaljki, odgovor je kratak i jasan – da bi se bolje iskoristilo dnevno svetlo. Kada u jesen vreme pomerimo jedan sat unazad, dnevno svetlo iz popodnevnog termina premestimo u jutarnji, kada je, kako se veruje, za mnoge ljude korisnije. Suprotna stvar se dešava u proleće.

Međutim, ovo pomeranje kazaljki napred-nazad ne znači da se vreme trajanja dnevnog svetla produžava. Ono uvek isto traje u određeno doba godine, bez obzira koliko sati sat pokazivao.

Sama ideja da se pomeranjem sata stvori privid dužeg dana stara je više od 200 godina, ali nestašica uglja širom Evrope naterala je Nemačku i njenu saveznicu Austro-ugarsku da tokom 1916. godine tako počnu da štede energiju, a to su uskoro učinile i ostale zemlje. Mnoge su od promene vremena odustale posle 1918. godine, da bi je ponovo uvele tokom energetske krize sedamdesetih.

Međutim, ne pomeraju sve države vreme istog dana, i ne u istom pravcu. Članice Evropske unije pomeriće kazaljke jedan sat unazad u nedelju, dok će SAD to uraditi prve nedelje u novembru. Novi Zeland krajem septembra pomera vreme jedan sat unapred, dok australijske države na promenu prelaze prve nedelje u oktobru.

Rusija je 2011. godine odlučila da se drži letnjeg računanja vremena, ali je to dovelo do situacije da u nekim krajevima u podne bude mrak, pa da je 2014. prešla na zimsko računanje vremena i tu ostala.

Najočigledniji efekat pomeranja vremena je sat duže spavanja u noći između nedelje i subote. Ali mnogo značajniji efekti su oni po upotrebu energije, poljoprivredu i raspoloženje ljudi.

Kritičari promene vremena tvrde da pomeranje kazaljki ne štedi energiju, pošto mnoga domaćinstva s grejanjem domova počinju ranije ujutru.

Što se tiče zdravstvenih posledica, opšte su poznati uticaji dnevnog svetla na proizvodnju vitamina D. Kritičari, međutim, ukazuju na posledice po navike u spavanju, što utiče na srčani ritam.

Studije upozoravaju na rizik od srčanog udara u prve tri nedelje pošto dođe do promene vremena u proleće. S druge strane, otkriveno je da sat vremena više sna u jesen smanjuje rizik od srčanog udara u prvim nedeljama posle pomeranja kazaljki.

Otkriveno je da iako pomeranje sata unazad ne dovodi do dužeg spavanja, osim tog dana kada se kazaljke pomere, gubitak sat vremena sna negativno utiče na spavanje narednih nekoliko nedelja.

Kada je u pitanju uticaj na ekonomiju i tu su podeljena mišljenja. Uslužne delatnosti i turizam imaju koristi od produženog dana tokom proleća i leta. Poljoprivrednici su, s druge strane, protiv promene vremena zbog uticaja na mnoge radove – od muže krava do žetve, preneo je N1.