Vidno zbunjen obimom pobune protiv reforme penzija prošle godine, jedan poslanik Republikanaca (tradicionalna partija konzervativne desnice, prim. ur.) ispustio je uspaničen krik: „Da li vi shvatate: da smo pod Četvrtom republikom, vlada bi već bila svrgnuta.“ Potom je taj čovek, iako protivnik predsednika Emanuela Makrona, nastavio da hvali „stabilnost“ francuskih institucija. „Samo stabilno“, kao da se čuo poklič iz Jelisejske palate i Matinjona, sedišta predsednika i premijera, koji su se od početka pokreta „žutih prsluka“ ponašali kao tvrđave pod opsadom koje bacaju na rulju vrelo ulje policijske brutalnosti.
Dok sve ukazivalo na to da je većina birača odbacila reformu penzija — poput brojnih dugoročnih štrajkova, ponovljenih protesta po celoj Francuskoj, dobro popunjenih fondova za podršku štrajkača — ona se nije mogla blokirati nijednim ustavnim sredstvom.
Šef države i njegova vlada raspolažu celim pravosudnim arsenalom, kao što je član 49.3, koji im omogućava da zanemare protivljenje naroda koliko god masovno ono bilo. Dok je istovremeno sve očiglednije da je njihov izborni legitimitet veoma slab: Makron je okupio svega 18,19% glasača — u ukupnoj populaciji koja je upisana u biračke spiskove — u prvom krugu predsedničkih izbora 2017, a tek 43,61% u drugom krugu, dok je Žak Širak osvojio 61,99% u identičnom okršaju sa ekstremnom desnicom; prvi put je Narodnu skupštinu izabrala manjina birača 2022, a i uzdržavanje od izbora je isto povezano sa usponom Makrona, jer je dostiglo rekordnu stopu od 57,36% na parlamentarnim izborima 2017. Iako su došli i dalje održavaju vlast pod ovim uslovima, „Republika u pokretu“ (LRM), ipak ne ispuštaju povereni im „mandat“, kao da su im birači napisali blanko ček.
Preplašeni izuzetnom nestabilnošću Četvrte republike, autori Ustava iz 1958. želeli su da institucije budu otporne na sve udare, zbog čega su okvalifikovane kao „trajni državni udar“ pod tada britkim perom Fransoa Miterana. „Od kraja XIX veka, (…) politički život nije bio ovako stabilan“, u zanosu piše istoričar Matijas Bernar, slažući se sa tadašnjim dominantnim stavovima.
Potčinjenost parlamentarne većine izvršnoj vlasti postala je očigledna kada je izmenjena odluka premijera Lionela Žospena o izbornom kalendaru iz 2001: od tada, predsednički izbori se uvek održavaju pre parlamentarnih, te ustoličenje poslanika više zavisi od jelisejskog osvajača nego od birača. Poslanica LRM-a Ivelin Oror Berže je, i ne znajući, potvrdila to stanje stvari kada je prilikom konferencije za štampu 29. januara 2020. odgovarala na pitanja o odlasku poslanika iz njene grupe (njih preko deset od 2017). Govoreći o nepokoravanju Sedrika Vilanija, uprkos Makronovim opomenama, naglasila je „predsednik Republike mu je dozvolio da uđe u parlament, kao što je to dopustio meni i ostalim poslanicima većine “. U ovoj prizmi, poslanici se pretvaraju u predstavnike šefa države pred građanima, zaboravljajući da bi trebalo da budu glasnogovornici ovih potonjih.
Nasušna potreba za demokratijom
Zaštićena od parlamentarnih trzavica, vlada može bez straha da „reformiše“ po naređenju jedinog autoriteta koji se računa: predsednika Republike, nedodirljivog punih pet godina, koliko traje njegov mandat. Makron ne rizikuje da će bilo koji od njegovih projekata pretrpeti tužbe ili veto senatora. Referendum po zajedničkom predlogu je osmišljen kao teško ostvarivi izuzetak — kao što je to potvrdio predloženi referendum o privatizaciji pariskih aerodroma. Želeći da izvrda sve većem broju optužbi da je autoritarni vlastodržac. šef države je samo potvrdio dijagnozu rastvorljivosti francuske demokratije. „Diktatura je režim u kom jedna osoba ili klan donosi zakone“, rekao je 24. januara 2020, ne uspevajući da prikrije svoj bes, „Diktatura je režim u kom se vođe nikada ne smenjuju “. Ako se može tako diskutovati o pojmu diktature, moramo konstatovati da trenutni ustav omogućava „klanu“ da „donosi zakone“ ne obazirući se na druge (protivnike, birače, građane). „Preokret ka štednji“, o kom je odlučio Fransoa Miteran 1983, zanemarujući izborna obećanja iz 1981, (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 2.500 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
