Učenici Karlovačke i Jovine gimnazije nisu ostali nemi na ono što se dešavalo oko njih. Dan nakon što su izvređani, karlovački đaci poručili su da im nije žao što su izašli iz škole, nije im žao što su napravili blokadu i nije im žao što su bili vređani, jer je to bila posledica onoga na šta su se odlučili – svesno. Poruka koja je privukla dosta pažnje tokom protesta u nedelju 1. decembra, kada je Trg slobode u Novom Sadu ofarban u crveno, bila je i ona na kojoj je pisalo: „Karlovački đaci su ovde svojevoljno“.
Tokom javnog časa koji je organizovan ispred Jovine gimnazije, sadašnjim učenicima je rečeno da ostanu u školskom dvorištu iz bezbednosnih razloga, kao da je ograda koja ih je razdvajala brana između odrastanja i stvarne Srbije. Na skupu je zatraženo da se direktor gimnazije izvini zbog saopštenja koje je izdato, a bivši učenik Vukašin Đinović zapitao se „kako smo došli od reči ‘pucajte, ja i dalje držim čas’ do prisiljavanja profesora na izvinjenja“. Bivši i sadašnji đaci su odlučili da stanu u zaštitu svojih profesora, navodeći da su oni ti koji su ih učili kritičkom mišljenju, pravdi i poštenju.
Reakcija učenika Karlovačke i Jovine gimnazije važna je i zbog toga što bez ove dve ustanove kultura Srbije ne bi izgledala isto. Kroz ove škole prošli su Jovan Jovanović Zmaj, Laza Kostić, Đuro Daničić, Svetozar Miletić, Branko Radičević, Jovan Sterija Popović, Vida Ognjenović… Potezi đaka i mladih podsećaju i na pomalo zaboravljenu diskusiju u Srbiji – onu o ulozi intelektualaca u jednom društvu.
Uprkos izrazu solidarnosti srednjoškolaca, vlast sve posmatra kroz prizmu politike, smatrajući da su đaci izmanipulisani politikom. Premda politika jeste neizostavni deo priče o onome što se događa u Novom Sadu nakon 1. novembra, zaboravlja se da je u srži svega, pa i reakcije đaka i odluke studenata da blokiraju Filozofski fakultet, zahtev da se privedu pravdi odgovorni za smrt ljudi. Pričom o tome da su mladi žrtve političke manipulacije, upravo se ti mladi postavljaju u infantilni položaj onih koji nemaju pojma ni o čemu. Zaboravlja se na to da đaci nemaju iste algoritme informisanja kao njihovi roditelji ili bake i deke. Do njih dopire i ono o čemu na televiziji nema ni reči.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 05. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
