Izglasavanje nepoverenja, ili cenzure, kako se to definiše u Francuskoj, gurnulo je Petu republiku u vode koje mogu da budu neizvesne ili nepoznate. Neizvesne jer je teško poverovati da bi mogla da bude kreirana većina u parlamentu u stanju da iznedri novu vladu, a potpuno nepoznate jer bi Makron, kao predsednik, morao da interveniše i da nametne budžet bez odobrenja parlamenta kako bi se izbegao tzv. shutdown, odnosno da država prestane da garantuje plate za šest miliona državnih službenika, plus sva ostala socijalna davanja i usluge, od bolnica do vrtića i staračkih domova.
Makron je uvek kategorično odbijao mogućnost da podnese ostavku a ne postoji nijedan ustavni mehanizam koji može da ga primora da se povuče pre isteka mandata. Međutim, Makronu je potrebno da pronađe premijera koji bi izdržao u Matinjonu barem tri-četiri meseca budući da novi parlamentarni izbori ne mogu da se održe pre jula sledeće godine. Ako bi kojim slučajem ipak dao ostavku, onda bi se otvorili brojni scenariji budući da bi se prevremeni predsednički izbori održali krajem januara ili tokom februara.
Socijalisti se nalaze između čekića i nakovnja jer sebe apostrofiraju kao jedinu ozbiljnu političku snagu koja zaista prvo vodi računa o državnim pa onda o stranačkim interesima. Sa jedne strane vrh stranke ne uspeva da se iskobelja iz čeličnog zagrljaja Melanšonovih radikala, a na drugoj su svesni ozbiljnosti momenta i da nije vreme za obaranje vlade, to jest da je rizik preveliki da bi se zadovoljila nečija lična ambicija. Međutim, istovremeno su svesni da njihova biračka baza ne bi ni shvatila a još manje prihvatila ako bi pomogli Makronu da izađe iz ćoška u kome se nalazi.
Namera socijalista je da povrate politički centar koji im je preoteo Makron pre osam godina. Korak u tom pravcu bi mogla da bude spoljna podrška eventualnoj novoj tehničkoj vladi ili vladi nacionalnog jedinstva. Ipak, treba biti oprezan jer nešto što je sasvim normalno i uobičajeno u Italiji, u Francuskoj je gotovo nepoznato a mnogim biračima nerazumljivo ili neprihvatljivo. Makron je imao ideju da imenuje bivšeg socijalističkog premijera Bernara Kazneva za novog predsednika vlade, ali kada je shvatio da neće imati podršku socijalista i posledično većinsku podršku u parlamentu, okrenuo je ćurak i dao mandat Mišelu Barnijeu. U Makronovoj koaliciji se nalazi priličan broj bivših članova ili simpatizera socijalista i nije isključeno da se po završetku predsedničkog mandata oni vrate u krilo ili orbitu Socijalističke partije formirajući snažnu partiju levog centra.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 05. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
