Boris Isaković i pored svih nagrada, uloga, ostvarenosti, ne otaljava. Kada sam mu se opravdavao zašto sam zaboravio na datum predstave na koju me je pozvao, rekao je: „Dobro je što si zaboravio, bila je nekako loša komunikacija sa publikom, neka tišina… Zato, bolje da je odgledaš neki drugi put kada će sigurno biti bolja energija.“
A kad već spomene izbegavanje da uđe u neki format, nezaobilazno je da ga pitam za ulogu Slobodana Miloševića.
„Moj sin koji je rođen devedesete, i prvo što je pročitao bilo je u novinama ono velikim slovima ‘SLOBODAN’. Da ne govorim koliko je nas to vreme odredilo. Koliko smo bili mladi i naivni kada smo izlazili na izbore. Okruženje u pozorištu je bilo takvo da smo mi mislili da smo svi baš protiv Miloševića, pa ako svi mislimo ovde tako, onda će on da padne. Ali se to nikada nije dešavalo do 5. oktobra 2000. On je nama bio deo nameštaja. Imao sam i neke rođake koje su u njemu videle čak i nekog ’muškarca’. Nije mi to bilo jasno. Međutim, čitao sam transkripte koje je uredio jedan naš pisac, ono što je tajno bilo snimano, i u tome sam počeo da uživam. Tajno snimani Sloba Milošević, to je potpuno druga strana ličnosti, to nije političar, to su razgovori njega, na primer, sa njegovim sinom gde oni pričaju oko temperature vode u bazenu, pa mu kaže ’Ćale, ja sam napičio bazen na 32 stepena’, a on mu viče ’Pa smanji to, Marko, boga ti, nemoj da si kreten, ’oćeš infarkt da doživim…’. To je ogroman izazov za nas glumce, kad moramo da prodremo i tu stranu ličnosti, u ono o čemu gledalac verovatno najviše mašta… on vidi političara kad ovaj drži govor, ali šta je u njegovoj kući, šta je iza? To je kreativno područje za glumca i ja sam se onda tu kretao, igrao, nije bilo tu samo imitacije, ja sam na određeni način počeo da ga živim, i naravno da su mi pomogli s tom maskom i perikom… pogledaš sebe – vidiš Sloba, ha-ha-ha.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 05. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
