Poslanici Pokreta socijalista, čiji je osnivač potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin, podneli su 29. novembra Skupštini predlog zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja kojim je predviđeno popisivanje svih nevladinih organizacija koje se finansiraju iz inostranstva.
Ima li nečeg više u tome ko je predlagač, s obzirom na to da pošiljalac ovog paketa nije vlada? Ima, potvrđuje za Nedeljnik direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović.
„Vulin već godinama igra ulogu nekog ko izađe u javnost pa kaže ono što mu je rečeno da kaže, a što se inače drugi članovi vlade uzdržavaju da kažu, čega se pre svega Aleksandar Vučić uzdržava da kaže“, objašnjava on.
On ne veruje da Vulin bilo šta radi samostalno i da bez odobrenja Aleksandra Vučića sme da radi bilo šta.
„Posebno ne ovako krupne stvari koje se tiču i unutrašnje, ali i spoljne politike Srbije“, objašnjava Popović.
Vlast komunicira sa svojim biračima
Kontraintuitivno, ali – predlogom ovog zakona vlast komunicira sa svojim biračkim telom. Izgleda, nije predviđeno da strah tangira opoziciju.
„Pre svega, svojim biračima, šalju poruku ‘da, mi smo na toj strani’, da su organizacije civilnog društva neprijatelji, strani agenti… Nisu to nove poruke. Ovaj zakon je jedan od instrumenata kojim se takve poruke šalju. Poruka je da postoje neprijatelji i da ti neprijatelji ne spavaju, da rovare non-stop, da su plaćeni iz inostranstva, da sve što se radi protiv vlasti je u stvari rat protiv države itd.“, kaže Popović.
Ovakav korak radikalizuje biračko telo vladajuće partije. Poput podela na kauboje i Indijance, fokus ostaje na podeli. Mi i oni. I ništa između.
„Učvršćuje u tom uverenju da deo ljudi radi protiv svoje zemlje, što bi samo po sebi trebalo da bude besmisleno, a očigledno nije, funkcioniše godinama unazad. Na ljude koji ne podržavaju Vučićevu vlast ovo nema nikakvog uticaja, ali nije njima ni namenjeno. Samo produbljuje enormnu podelu koja je već stvorena i koja je odavno prevazišla obične političke podele“, objašnjava on.
„Vulin već godinama igra ulogu nekog ko izađe u javnost pa kaže ono što mu je rečeno da kaže, a što se inače drugi članovi vlade uzdržavaju da kažu, čega se pre svega Aleksandar Vučić uzdržava da kaže“, objašnjava Dragan Popović.
Tajming je uvek bitan. Zašto baš sada, baš ovo, baš nama (ili njima)?
„Mi smo usred ogromnih protesta, društvo je nestabilno, izbijaju bune na sve strane… Jedan od načina na koji vlasti pokušavaju to da uguše jeste da masovno šalju poruku da je to sve neprijateljski rad – da su svi koji protestuju plaćenici, izdajnici itd. Onda sa ovim predlogom zakona dajete dodatan publicitet celoj toj priči. Nema kod njih ništa slučajno. Ni ko predlaže, ni šta predlaže, a ni kako.“
Kažu da u svemu ima nečeg dobrog. Da li bi ovo mogao da bude izuzetak? Čini se – da.
„Teoretski gledano, možda može da ogoli još malo celu situaciju, da pokaže da kad god je neka kriza – vlast poseže za represijom, za nekakvim merama koje će nekoga da kazne ili zabrane nešto. Suštinski, osim samoj vlasti, u smislu produbljivanja jaza između građana i radikalizacije njihovog biračkog tela, ako to može uopšte dobrim da se nazove, za društvo ovo predstavlja samo štetu“, zaključuje Dragan Popović za Nedeljnik.
Stanje stvari: ako nema dobrog u svemu, bar se sve dešava s razlogom.
Pogledajte šta vas čeka u novom broju Nedeljnika i pretplatite se na naše digitalno ili štampano izdanje
Tagovi
