Tenzije u Srbiji ne prestaju mesec dana nakon novosadske tragedije. Pad nadstrešnice koja je ubila 15 osoba ogolio je možda i više nego ranije široko nezadovoljstvo građana, od srednjoškolaca, pa sve do poljoprivrednika.
U svojevrsnom „buđenju Srbije“, u proteklih mesec dana održano je skoro 40 različitih protesta.
Izlazilo se na ulice u Novom Sadu, kod Starog savskog mosta i Brankovog mosta u Beogradu, kod hotela „Jugoslavija“, ispred Generalštaba, u Nišu i Valjevu. Glas su podigli i srednjoškolci, studenti, kao i advokati, apotekari i poljoprivrednici.
Umesto dosadašnjih medijskih kampanja na kojima se završavala svaka afera, SNS i sam Vučić deluju nervoznije nego inače.
Vidi se to najbolje po njihovim reakcijama nakon pada novosadske nadstrešnice. Prvo je vlast, redom, ponavljala da rekonstrukcije nadstrešnice nije ni bilo, da se na svemu radilo, osim na delu Železničke stanice, nadstrešnici koja je pala i usmrtila ljude. Brzo se ispostavilo kao netačno i da su radovi direktno uticali na tragediju.
Dalje, režim je tvrdio da su građani na protestu u Novom Sadu 5. novembra bili nasilni, da bi se brzo ispostavilo da su oni najagresivniji bili maskirani napadači na Gradsku kuću, među kojima su se isticali zapravo lokalni funkcioneri SNS-a iz Kovina, kako je objavila poslanica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić. Otkrilo se, nedugo zatim, da niko od nasilnih huligana nije uhapšen, već da su u zatvoru završili organizatori demonstracija, aktivisti i obični građani.
Slično se nastavilo i kako su se protesti razvijali. Ispostavilo se da su „slučajni prolaznici“ koji su, po nekom nepisanom pravilu, išli „po decu u vrtić“, „po bolesne majke“ i „žurili kod lekara“, zapravo nižerangirani funkcioneri naprednjaka.
Vrhunac te propagande gledamo ovih dana kada vlast ponavlja da su oni „za rad, a opozicija za rat“, iako niko od pobunjenih građana nije bio naoružan nožem, kako je to ustanovljeno kod jednog od „slučajnih naprednjačkih prolaznika“.
Takođe, pokušala je vlast da spreči nezadovoljstvo univerzitetskih
profesora predloženim izmenama Zakona o visokom školstvu tako što je jakom kampanjom ubeđivala ljude da će im na taj način „deca ostati u Srbiji“. Na kraju, kad argumenti nisu prošli, vlada je povukla izmene iz skupštinske procedure.
Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže za Nedeljnik da je Aleksandar Vučić, prelazi iz propagande u represiju, ali i da će, ukoliko bude potrebno, ponovo promeniti metode smirivanja naleta nezadovoljstva.
„Vučić ima mnogo požara i sada pokušava i represijom da to ugasi, s tim što ne može ni sa time da ide predaleko jer se mi ipak nalazimo na granici Evropske unije i prevelika represija izazvala bi intervenciju EU, što je ogroman problem za njega“, kaže Anđelković.
Anđelković ocenjuje da Vučić primenjuje „blef represiju“ u kojoj je cilj da zaplaši, ali da ne sme da ide do kraja.
„Mislim da mu ni to ne daje rezultat, pa prelazi u treću fazu, a to je ignorisanje. Guraće po svome, praviće se da ne vidi proteste, neće primenjivati ni preveliku represiju, ali će ignorisati veliki deo naroda i vratiće se ponovo na spinovanje“, kaže politički analitičar.
Ali, dodaje, taj povratak na spinovanje neće imati za cilj da realizuje sve interese Vučića, već da makar odloži pad sa vlasti i da time proba da ostvari makar deo onoga što je zamislio.
„Kod njega sve ide cikcak. Spinovanje i laži, pa represija, pa onda opet spinovanje i laži“, podvlači Anđelković.