Kažu da je mozak poput bašte – ono što u njega „zasadimo“ i kako ga negujemo, odrediće plodove koje ćemo ubirati zauvek. Baš kao što bašta zahteva planiranje, održavanje, vreme i posvećenost – i mentalno zdravlje traži kontinuiranu brigu kako bi se razvijalo i ostalo stabilno kroz vreme.
Upravo to znači da je mentalno zdravlje proces koji zavisi od svakodnevnih izbora. Kako nam se nameće ubrzan tempo života, sa stalnim zahtevima, rokovima i informacijama koje stižu iz svih pravaca, često u toj pometnji zaboravimo na najvažniji resurs koji imamo, a koji ovih dana najviše opterećujemo – naš mozak. Stres nam je postao norma, a brzina življenja sve više uslovljava našu koncentraciju.
Mnogo ljudi se suočava sa opadanjem koncentracije, nesposobnošću da se fokusiraju na bazične zadatke, ali i sa nemogućnošću da uživaju u jednostavnim aktivnostima poput gledanja filma ili čitanja knjige bez prekida na svakih nekoliko minuta.
Iako se često govori o kognitivnom opadanju, odnosno smanjenju sposobnosti pamćenja i koncentracije kao o problemu koji prvenstveno pogađa starije osobe, stručnjaci upozoravaju da proces započinje mnogo ranije nego što mislimo. U ovakvoj svakodnevici, svestan pristup mentalnoj higijeni i preventivnim merama mogu znatno da nam pomognu da zadržimo mentalnu oštrinu.
Tim lekara preporučio je određene strategije, koje vrlo često uzimamo zdravo za gotovo, kako bismo sačuvali zdravlje mozga i očuvali kognitivne sposobnosti na visokom nivou kroz ceo život.
Kontrolisanje hroničnih bolesti
Prvi i osnovni način da i u poznijim godinama naš mozak radi „kao sat“ jeste redovno kontrolisanje hroničnih bolesti poput visokog krvnog pritiska, dijabetesa i visokog nivoa holesterola, koji ne ugrožavaju samo srce, već su i glavni neprijatelji zdravlja mozga. Istraživanja pokazuju da visok pritisak u četrdesetim i pedesetim godinama može dovesti do 6,5% bržeg opadanja kognitivnih sposobnosti u kasnijim godinama. Redovno praćenje i lečenje ovih bolesti može znatno da smanji rizik od demencije i moždanog udara, ali pre svega da pomogne u očuvanju kognitivnih funkcija. Redovne kontrole i pridržavanje odgovarajućih terapija ključni su za zaštitu mozga, slažu se doktori.
Jedite kao da ste na odmoru na italijanskoj obali
Nekolicina doktora sa Jejla, tokom pregleda, svojim pacijentima savetuje da, ukoliko žele da očuvaju zdravlje mozga, uče od naroda sa Mediterana. Mediteranska ishrana, koja se bazira na voću, povrću, integralnim žitaricama, ribi, orašastim plodovima i zdravim mastima, poznata je po svojim benefitima za mozak. Stručnjaci još uvek istražuju sve prednosti ove ishrane, koja pored toga što pomaže u prevenciji srčanih bolesti poboljšava i funkcije mozga.
Nove veštine i kreativni hobiji
Mnogi psiholozi i terapeuti kažu da im pacijenti često postavljaju pitanja o tome koji je najbolji način za mentalnu stimulaciju, da li su to puzle, sudoku, kvizovi ili igrice. Stručnjaci za to savetuju „dijetu intelektualnih aktivnosti“, što znači da bi trebalo vežbati mozak kroz raznovrsne aktivnosti. Kao što niko, da bi bolje video, neće jesti samo šargarepu, tako ni mozak ne treba da bude izložen istim vrstama izazova. Nove veštine, rešavanje zagonetki, kreativni hobiji, istraživanje novih tema, pomažu u očuvanju mentalne oštrine.
Vežbajte 30 minuta
Pored statičnih aktivnosti, neophodna je i fizička aktivnost koja ne samo da čini telo zdravijim već ima i direktne benefite za mozak. Istraživanja pokazuju da vežbanje poboljšava kognitivne procese, povećava debljinu moždane kore i pomaže u očuvanju pamćenja. Redovno vežbanje, poput brze šetnje ili aerobnih vežbi, poboljšava protok krvi u mozgu i pomaže u njegovom oporavku. Preporučuje se najmanje 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno, što može učiniti značajnu razliku u održavanju kognitivnih funkcija tokom života.
Odmarajte se
Pored nedostatka fizičke aktivnosti i nedostatak sna je jedan od ključnih faktora rizika za demenciju i gubitak mentalne oštrine. Istraživanja su pokazala da ljudi u pedesetim i šezdesetim godinama koji spavaju manje od šest sati noću imaju 30% veću verovatnoću da razviju demenciju u poređenju sa onima koji spavaju sedam sati ili više. Poboljšanje „higijene sna“ postiže se izbegavanjem kofeina i alkohola uveče, isključivanjem elektronskih uređaja pre spavanja i usvajanjem redovnog režima spavanja, a sve to može drastično poboljšati kvalitet sna i zaštititi mozak.
Tagovi
