Srećan i neturbulentan vikend, iako nam tmurno vreme može stvoriti utisak da je dan započeo tiho. Na današnji dan 1857. rođen je jedan od najvećih srpskih slikara, Uroš Predić. Prepoznatljiv po majstorskom radu u portretima, ikonama i istorijskim kompozicijama, Predić je bio umetnik čiji je doprinos našoj kulturi besmrtan.

A šta je ono što nas danas očekuje?

U Parizu, uoči ponovnog otvaranja pariske katedrale Notr Dam, grad svetlosti ugostiće idere brojnih zemalja, a predstavnik Srbije na ovom događaju biće premijer Miloš Vučević.  Na otvaranju će biti i novoizabrani predsednik SAD, Donald Tramp, koji će tokom svoje posete Francuskoj razgovarati sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Takođe, Makron se sastaje i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, što daje naslutiti da će politička scena biti u znaku međunarodnih dogovora i diplomatskih pregovora.

Katedrala Notr Dam danas se otvara nakon višegodišnje obnove usled strašnog požara koji je zahvatio ovaj istorijski spomenik 15. aprila 2019. godine. Požar je ozbiljno oštetio katedralu i uništio krov i toranj, dok su umetnički i istorijski predmeti uspeli da budu delimično sačuvani  zahvaljujući brzoj intervenciji vatrogasaca. Radovi na obnovi započeli su odmah nakon požara, a proces je uključivao čišćenje, restauraciju oštećenih dela, kao i rekonstrukciju delova katedrale, uključujući i toranj.

U Južnoj Koreji danas će se poslanici izjašnjavati o predlogu za opoziv predsednika Jona Suka Jeola. Sa druge strane globusa, u Nemačkoj krajnje desna stranka Alternativa za Nemačku predstavlja svog kandidata za kancelara pred vanredne parlamentarne izbore.

Pošto je vikend u mnogim domovima rezervisan za sport, ljubitelji fudbala će moći da uživaju u 18. kolu Super lige Srbije, dok košarkaški entuzijasti neće propustiti meč između Budućnosti i Studentskog centra. Formula 1 donosi uzbuđenja kroz kvalifikacije za Veliku nagradu Abu Dabija.

I kulturni život Beograda je bogat za vikend. Dani italijanskog filma, koji se održavaju od 6. do 11. decembra u mts Dvorani, otvaraju vrata jednog od najslavnijih filmova Paola Sorentina, „Partenopa“, dok će legendarnim zvucima Električnog orgazma biti ispunjen Dom omladine. Takođe, ljubitelji rakije i rok muzike ne bi smeli da propuste drugi Rock n’ Rakija festival koji se održava u Dorćol Platzu.

Turbulentan petak

Da se osvrnemo i na jučerašnje događaje koji su obeležili dan. U Beogradu, tokom blokade saobraćaja u Uzun Mirkovoj ulici, četiri člana Beogradske filharmonije povređena su kada ih je udario automobil. Ovaj incident izazvao je reakciju kako javnosti, tako i opozicije, koja je istakla odgovornost vlasti u incidentu, a filharmonija je otkazala koncert koji je bio zakazan juče. U Novom Sadu, protesti studenata i opozicije još uvek traju, sa zahtevima za odgovornost za tragediju na železničkoj stanici, gde je život izgubilo 15 ljudi. Lider pokreta „Kreni – promeni“, Savo Manojlović, izjavio je da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, podstrekavao nasilje prema građanima i da je odgovoran za napad na članove Beogradske filharmonije.

U sklopu akcije „Zastani Srbijo“ na Bulevaru oslobođenja u Novom Sadu, nekoliko osoba je napalo vozača automobila, nakon što je vozač udario jednog od učesnika protesta. Vozača su izvukli iz automobila i pretukli. Dve osobe su privedene zbog nasilničkog ponašanja.

Studenti Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu su u petak započeli blokadu fakulteta. Zatražili su otvaranje kompletne dokumentacije u vezi sa rekonstrukcijom železničke stanice i odgovornost onih koji su odgovorni za nesreću. Studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Akademije umetnosti i Pravnog fakulteta takođe su se priključili protestima i blokadama.

Malo južnije, studenti Filozofskog fakulteta na Univerzitetu u Nišu blokirali su fakultet i najavili da će ostati u zgradi dok njihovi zahtevi ne budu ispunjeni. Dekanka fakulteta, Natalija Jovanović, podržala je studente.

Profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Branislav Jovančićević, izjavio je da će se profesori Beogradskog univerziteta pridružiti studentskim blokadama, dok je profesor Milo Lompar sa Filološkog fakulteta istakao da su pobunjeni studenti „vesnici buđenja opšte svesti u javnosti“. Lompar je rekao da profesori imaju dužnost da štite pravo studenata na revolt i pobunu.

Doskorašnja predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), Olivera Zekić, ostala je u REM-u na poziciji predstavnice za odnose sa javnošću (PR), iako je završila svoj mandat.

U svetu ništa novo

Rumunski ustavni sud poništio je predsedničke izbore, koji su bili zakazani za drugi krug u nedelju, zbog sumnje u rusko mešanje u izborne procese.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio je Moskvu za dva vazdušna napada koja su u petak izazvala smrt najmanje 11 ljudi na ukrajinskoj teritoriji. Zelenski je izjavio da predsednik Rusije, Vladimir Putin, ne želi „pravi mir“. U napadima Rusije i Sirije u petak u blizini Homsa ubijeno je 20 civila, uključujući petoro dece, saopštila je Sirijska opservatorija za ljudska prava.

 U Gruziji su se nekoliko hiljada proevropskih demonstranata okupili deveti dan zaredom, zahtevajući od vlasti da odustanu od odluke da odlože ambiciju zemlje da postane član Evropske unije do 2028. godine.

ISTORIJSKI PRETRES

Godine 1857. rođen je jedan od najvažnijih srpskih slikara, Uroš Predić, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Predić je bio ključna ličnost srpskog akademskog realizma, poznat po majstorskim portretima, ikonama i istorijskim kompozicijama. Njegovo umetničko nasleđe ostavilo je neizbrisiv i bezvremeni trag u srpskoj kulturi, jer je portretisao gotovo sve istaknute ličnosti Srbije krajem 19. i početkom 20. veka, Osim portreta, Predić je bio izuzetno cenjen kao autor više od 1.000 ikona koje su krasile crkve širom Srbije, čime je dodatno obogatio duhovnu baštinu naroda.

1914. – Deklaracija o ujedinjenju južnih Slovena

U jeku Prvog svetskog rata, 1914. godine, Skupština Srbije je u Nišu usvojila Deklaraciju o ujedinjenju južnih Slovena u zajedničku državu. Ova Deklaracija označava početak procesa koji će kasnije dovesti do stvaranja Kraljevine Jugoslavije, kao izraz težnje za stabilnošću i solidarnostima među narodima koji su deli istu kulturnu i istorijsku baštinu. Ujedinjenje, kao politički cilj, postalo je simbol borbe za opstanak, a Srbija je kroz ovaj korak postavila temelje za stvaranje nove jugoslovenske države.

1941. – Napad na Perl Harbor

Na početku Drugog svetskog rata, 7. decembra 1941. godine, japanski avioni napali su američku pomorsku bazu u Perl Harburu na Havajima. Napad je odneo veliki broj života i uništio veliki deo američke flote, uključujući avione i brodove. Napad na Perl Harbor je ubrzao američko uključivanje u Drugi svetski rat, jer su SAD do tada bile neutralne u sukobima.

1941. – Velika Britanija objavljuje rat Mađarskoj, Rumuniji i Finskoj

Iste godine, u toku Drugog svetskog rata, Velika Britanija je objavila rat Mađarskoj, Rumuniji i Finskoj, zemljama koje su bile deo Trojnog pakta. Ove države su učestvovale u agresiji na Sovjetski Savez, što je doprinelo eskalaciji sukoba na istočnom frontu.

1946. – Nacionalizacija u Jugoslaviji

Skupština FNR Jugoslavije je 1946. godine donela zakon o nacionalizaciji, koji je obuhvatio sva veća privatna preduzeća. Ovaj zakon je bio ključan za usmeravanje jugoslovenske privrede prema socijalističkom modelu, jer je likvidirao privatnu svojinu i omogućio preuzimanje kontrole nad industrijskim sektorima, čime je u velikoj meri smanjen udeo inostranog kapitala u zemlji. Nacionalizacija je imala dugoročne ekonomske i društvene posledice, jer je predstavljala početak transformacije privrede Jugoslavije, koja je prešla u plansku ekonomiju pod državnim nadzorom.

1971. – Sovjetska kapsula šalje signale sa Marsa

Godine 1971., Sovjetski Savez je postigao značajan naučni uspeh kada je njegova vasionska kapsula počela da šalje radio i televizijske signale sa Marsa. Ovo je bio važan korak u istraživanju svemira, jer je Sovjetski Savez postao pionir u komunikaciji sa udaljenim planetama. Misija je pružila nove podatke o Marsu i predstavljala veliki uspeh u okviru Hladnog rata, kada je svaka zemlja želela da pokaže svoju tehnološku i naučnu superiornost.

1988. – Gorbačov najavljuje smanjenje trupa

Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov je 1988. godine na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija najavio unilateralno smanjenje sovjetskih trupa, tenkova, borbenih aviona i artiljerije. Ovaj potez je bio deo njegovih reformi pod nazivom „glasnost“ i „perestrojka“, koje su nastojale da smanje napetosti u Hladnom ratu. Gorbačov je pokušao da stvori novu političku klimu, naglašavajući potrebu za smanjenjem naoružanja i promovisanje mira, što je doprinelo postepenom okončanju Hladnog rata.

1995. – Sonda Galilej ulazi u Jupiterovu atmosferu

U decembru 1995. godine, američka sonda „Galilej“ ušla je u atmosferu Jupitera i 75 minuta slala podatke pre nego što se raspala. Ovaj trenutak bio je ključan za istraživanje Jupiterovih složenih atmosferskih i meteoroloških uslova. Misija je omogućila naučnicima da dobiju neverovatne informacije o ovom divu Sunčevog sistema, koje će značajno doprineti razumevanju svemira i planeta.

1997. – Ponovljeni izbori za predsednika Srbije

U Srbiji su 1997. godine ponovljeni izbori za predsednika Republike, nakon što u prvom krugu nijedan kandidat nije osvojio potrebnu većinu. U drugi krug su ušli Milan Milutinović iz Socijalističke partije Srbije i Vojislav Šešelj iz Srpske radikalne stranke. Na kraju je Milan Milutinović postao predsednik, ali izbori su odražavali političke tenzije i polarizaciju u zemlji, koja je u tom periodu bila u velikim društvenim i političkim previranjima.

2005. – Hapsenje Ante Gotovine

Ante Gotovina, hrvatski general koji je bio u bekstvu od 2001. godine zbog optužbi za zločine protiv čovečnosti tokom operacije „Oluja“, uhapšen je 2005. godine u Španiji na Kanarskim ostrvima. Gotovina je bio jedan od najtraženijih begunaca na Balkanu, a njegovo hapšenje je izazvalo veliko interesovanje, jer je proces u Haškom tribunalu bio ključan za istorijski razračun sa ratnim zločinima počinjenim tokom raspada Jugoslavije.

2007. – Smrt Karla Štokhauzena

Karlhajnc Štokhauzen, jedan od najvećih svetskih kompozitora druge polovine 20. veka, preminuo je 2007. godine. Njegovo ime je bilo sinonim za inovacije u muzici, jer je svojim eksperimentalnim pristupom zvuku promenio način na koji se muzika komponuje i izvodi. Štokhauzen je bio ključna figura u razvoju elektronske muzike i uticao na mnoge generacije kompozitora.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.