U junu ove godine vlade Srbije i Republike Srpske usvojile su, u okviru prvog Svesrpskog sabora u Beogradu, Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, u kojoj se naglašava ujedinjujući značaj srpskog jezika i ćiriličkog pisma kao stubova srpske kulture i nauke, ali i nacionalnog identiteta. I da li se zaista iko od trgovaca i marketinških agencija setio ovih „preporuka“ kad je osmišljavao strategiju Crnog petka? Čak je na mnogim mestima ova zapadna šoping moda reklamirana kao Black Friday. A i gde su se udostojili da je prevedu u Crni petak, to nisu uradili na ćirilici, već su ostavili latinicu. Da je država zakonski umela da ih sankcioniše, novčano kazni, obesmislila bi se zarada u kalkulaciji. Pa hajde što se u pravoslavnu zemlju unose zapadne, neoliberalne novotarije, ali zar je, pobogu, teško prevesti svuda u Crni petak i napisati ga na ćirilici? I da li se Crkva izjasnila o modi Crnog petka, i to još na latinici? Ili će to tek biti kad i vodeći provučićevski tabloidi i televizije pređu na ćirilicu?
Uglavnom, Black Friday je postao jedan od kultnih dana i potrošačkog društva koje je izgradio Vučić u Srbiji. Moguće da srpski predsednik smatra da bi urušavanje tog društva u koje su uključeni i penzioneri bilo zaista pravo iskušenje za njegovu vlast. Otuda i određena geopolitička cinculiranja, podilaženja i kontrolisanje radikalskih resantimana. Bez „kolektivnog Zapada“ teško je sačuvati potrošačko društvo. Pa i ja sam krenuo na Crni pertak da kupim usisivač, odloženo na čekove (da, još ih primaju), i da se nostalgično sećam Titovog potrošačkog društva i 29. novembra kroz nekadašnji usisivač „Slobode“ iz Čačka, prisutan u mnogim domovima Titolenda, sa onim crevom nalik anakondi i zvukom motora „lade nive“. Usput sam, pored usisivača, pazario i par peškira i pitao se da li mogu da obrišu bukvalno svaku kap kao nekada nakon tuširanja peškiri „Cvete Dabić“ iz Titovog Užica. U vremenu kad su penzioneri iz SUBNOR-a (Udruženje boraca Narodnooslobodilačkog rata) zahtevali ukidanje emitovanja američke TV sapunice „Dinastije“ jer kvari socijalistički moral. „Dalas“ nisu pominjali. Apstinencijalna kriza nastupila je ne zbog SUBNOR-a, već kad je zaista došao privremeni kraj emitovanja otkupljenih epizoda, i praznina je nadomeštena melodramatičnom serijom „Ptice umiru pevajući“ sa Ričardom Čemberlenom.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 05. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
