Pariska katedrala Notr Dam ponovo je otvorila svoja vrata – pet i po godina nakon velikog požara. Svečanosti je prisustvovalo oko 40 lidera država i predstavnika vlada, uključujući Emanuela Makrona i Donalda Trampa.

Vrata katedrale su se otvorila u 19.20, nakon što ih je nadbiskup Pariza Loran Ilriš simbolično tri puta udario štapom. Time je označio da je katedrala njegova parohija. Potom su horovi otpevali delove Biblije, a kod trećeg pevanja, vrata katedrale su se ponovo otvorila.

Usledila je verska ceremonija u prisustvu oko 1.500 zvanica, među kojima su bili Tramp, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, britanski princ Vilijam i milijader Elon Mask. Očekuje se čitanje poruke poglavara Rimokatoličke crkve, pape Franje, koji nije mogao da dođe.

Mask i Tramp na otvaranju katedrale Notr DamChristophe PETIT TESSON / AFP / Profimedia

Posle verskog i građanskog dela ceremonije tokom kojeg će se obratiti i Makron, uslediće večera u Jelisejskoj palati i koncert koji će biti emitovan na francuskoj televiziji. Nastupiće američki muzičar Farel Vilijams i francuska glumica Marion Kotijar.

15. aprila 2019. godine džinovski požar zahvatio je katedralu, taj simbol hrišćanstva koji je uvršten u svetsku baštinu Organizacije UN za obrazovanje, kulturu i nauku (UNESKO). Katedrala je do tada svake godine primala 12 miliona posetilaca.

Notr Dam za Francuze nije samo svetski poznata srednjovekovna gotska katedrala, već srce Pariza i zdanje koje su ovekovečili književnici, kao i deo istorije nacije.

Gradnju katedrale je započeo 1163. godine biskup Moris de Sili, a završena je skoro dva veka kasnije 1345. godine.

Notr Dam je tesno povezan sa istorijom Francuske. Njena snažna zvona su se 24. avgusta 1944. godine oglasila da označe oslobađanje zemlje od nacista, a 26 godina kasnije su zvonila na sahrani lidera Pokreta otpora, generala Šarla de Gola.

Katedralu je opevao pesnik Žerar de Nerval koji joj je 1832. godine posvetio pesmu „Bogorodična crkva u Parizu“. Viktor Igo je godinu dana ranije napisao roman istog imena, o katedrali, zvonaru Kvazimodu i romskoj plesačici Esmeraldi.

Zvona katedrale u Parizu su se navodno oglasila i posle Kosovske bitke 1389. godine, što nije potvrđeno, kao i na 800. godišnjicu te bitke.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.