„Da biste otkrili zašto ste non-stop umorni, iako dovoljno spavate, potrebno je malo detektivskog rada“, citira The New York Times specijalistkinju za medicinu sa Univerziteta Stanford Šenon Salivan.
Moguće je da je vašoj rutini kada je u pitanju spavanje potrebno samo nekoliko malih izmena. Određena zdravstvena stanja i lekovi mogu da budu drugi krivci.
Prema rečima dr Salivan, dobra vest je da postoje načini da otkrijete izvore vašeg umora, a to često može da nam pomogne da se osećamo bolje.
da li zaista spavamo dovoljno?
Prvo treba da preispitamo svoje navike spavanja, kaže dr Salivan. Da li smo nedavno odstupili od uobičajenog rasporeda spavanja? Da li smo pod strasom?
Trebalo bi da spavate najmanje 7 sati svake noći. Probajte da odete u krevet i da se budite u isto vreme svakog dana. „San je bolji kad je dosledan“, dodaje Salivan.
Probajte da preskočite popodnevnu ili večernju kafu ili čašu vina. Izbegavajte skrolovanje na telefonu. Večerajte najmanje dva do tri sata pre spavanja.
Posvetite se tome kao da vam život zavisi od odmora
Dr Kara Dupuj-Mekoli, pulmološkinja i specijalistkinja za spavanje na klinici Mejo kaže da odlazak lekaru može da pomogne da se reše problemi sa spavanjem. Tamo će vas pitati kako živite, i kakva je vaša porodična zdravstvena istorija, kako bi utvrdili detalje.
„Problemi sa spavanjem su česti. Mogu da nas dovedu dotle da se ceo dan osećamo kao da ćemo da zaspimo ili da bismo prespavali ceo dan. Zbog toga ljudi osećaju nemir i teško im je da se fokusiraju“, dodaje Mekoli.
Ako se simptomi javljaju duže od tri meseca, bar tri puta nedeljno, posetite lekara jer možda imate hroničnu nesanicu.
Kognitivna bihejvioralna terapija može da bude efikasnija u lečenju ovih problema od samih lekova.
apneja u snu
Apneja u snu je je još jedan poremećaj koji se javlja kada mišići grla kolabiraju tokom spavanja, blokirajući protok vazduha i uzrokujući da povremeno ne možete da dišete. Neki ljudi nemaju simptome, dok drugi hrču, bude se kako bi udahnuli vazduh ili se osećaju pospano čitavog dnaa.
Ozbiljniji slučajevi mogu dovesti do srčanih bolesti, moždanog udara ili dijabetesa. Postoje uređaji koji sprečavaju ovo stanje.
sindrom nemirnih nogu
Ovaj poremećaj karakteriše neprijatan osećaj u nogama i želja da ih pomeramo. Simptomi se pogoršavaju noću i to nam otežava da zaspimo.
Masiranje nogu i izbegavanje alkohola i kofeina mogu da nam pomognu da smanjimo simptome ovog poremećaja, savetuju lekari. Takođe, on može biti pokazatelj nedostatka gvožđa.
šta još izaziva umor?
To može biti hormonska neravnoteža, a najčešće hipotireoza, koja se javlja kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona štitaste žlezde. Dobra vest je da je ovaj simptom lako identifikovati i lečiti.
Nedostaci vitamina ili minerala su takođe česti uzročnici. Nedostatak gvožđa je kod žena verovatniji u toku ciklusa, ili kod ljudi koji su na veganskoj ili vegetarijanskoj ishrani. Takođe, važni su i vitamini D i B12. Testovi krvi mogu da otkriju da li vam nedostaje bilo šta od ovoga.
Hronična stanja poput dijabetesa, depresije, gastrointestinalnih stanja ili dugoročnog Kovida mogu da izazovu hroničan umor. Postoji i sindrom hroničnog umora, koji uzrokuje slabost i nedostatak energije.
Lekovi poput antidepresiva, benzodiazepina i antihistamina mogu da dovedu do sličnih stanja.
Iako zvuči da ima puno detalja, lekari su se složili da je rešenje ovih problema na dohvat ruke.
Tagovi
