Istorija se zaista ponekad ponavlja kao farsa. Ali ova farsa nije bezopasna jer zlokobnost upravo dolazi iz opskurnosti. Ne znam da li ste zaboravili, ali demonstracije 9. marta 1991. upravo su izbile iz revolta što je Miloševićeva televizija „obznanila“ da srpska opozicija (tada se prvo mislilo na SPO) sarađuje sa ustašama na destabilizaciji Srbije. Dakle, i onda i posle tri i kusur decenije ustaše. Samo da na kraju od ovoliko ustaša ne ispadne kao u onom filmu Srđana Dragojevića „Rane“ – Nego, bakice, gde smo mi ono stali? Kod ustaša?
Tog 9. marta žestoke demonstracije su izbile samo zbog jednog otrovnog fejk njuza. Nakon što je Borislav Jović, tada predsednik Predsedništva SFRJ, izveo tenkove na beogradske ulice, njegov kolega iz Predsedništva Stjepan Mesić dao je izjavu da se u Beogradu radi o sukobu demokratskih i retrogradnih snaga. Što je u suštini bilo tačno, iako sigurno tadašnji Mesić, u to vreme lojalni Tuđmanov saradnik koji je u Beogradu bio na saveznoj funkciji samo da obavi zadatak rasturanja Jugoslavije, nije bio baš moralno-politički najpozvaniji da deli lekcije. I danas, toliko godina nakon raskola sa Tuđmanom, ako bi notorni Mesić, koji je tako često umeo biti i lukavo dvosmislen, ocenio da se u Srbiji radi o sukobu demokratskih i retrogradnih snaga, da li bi pogrešio? Pitanje je retoričko: Da li bi Vučićev režim više voleo da se Mesić i sad oglasi i definiše proteste, ili bi opozicija više strepela od moguće Mesićeve definicije, da kaže nešto o odnosu demokratije i autokratije, ili da možda, još gore, podrži studente? Ili mu možda nakon operacije Ahilove tetive u 89. godini Srbija nije baš mnogo na pameti.
Kada govori o ustašama (a misli se na „žute ustaše“), režimska propaganda neće naravno podsetiti na Mesićeve reči, upravo izrečene pred Popovom 2019. kada se Mesić oštro pobunio protiv pokušaja izjednačavanja Jasenovca i Blajburga: „Jasenovac je bio koncentracioni logor u kojem su stradali nevini. Sada se klanjaju žrtvama sa Blajburga. U Blajburgu nema žrtava, tamo je kapitulirala kvislinška vojska. Oni su, nakon kapitulacije nacističke Nemačke, ratovali još deset dana i tada je poginulo 1.500 partizana i 3.500 ih je ranjeno, jer su kvislinzi nastavili rat. Na njih se ne odnosi Ženevska konvencija, oni su odmetnici. Banditizam je izjednačavati Jasenovac i Blajburg.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS