Turska je apsolutni pobednik. Predsednik Redžep Tajip Erdogan je konačno realizovao svoj san koji traje od 2011. godine da „počisti“ Asada iz Damaska. Sam Asad je u dobroj meri kumovao tom ishodu jer je odbio da pregovara sa Erdoganom o preustrojavanju Sirije.
Takođe, Erdogan koristi kao alibi i konferenciju u Dohi prošle nedelje na kojoj su se okupili predstavnici Turske, Rusije, Irana, Iraka, Egipta, Jordana, Katara i Saudijske Arabije. Nisu uspeli da se dogovore oko Sirije i turski rais je imao odrešene ruke da dovrši započeti posao.
„Zvali smo Asada. Rekli smo mu – hajde da se dogovorimo oko budućnosti Sirije, ali nam nije odgovorio“, rekao je Erdogan.
Turska se nije nikada pomirila sa gubitkom Alepa i Homsa i čitave severozapadne Sirije koja je bila neka vrsta kolevke Osmanlijske imperije budući da se tu nalazi grob Sulejmana Šaha, dede Osmana I, osnivača carevine.
Drugi motiv turskog angažovanja u rušenju Asada jeste želja da kreira uslove za povratak preko dva miliona sirijskih izbeglica koji se nalaze na teritoriji Turske. Treći razlog, verovatno i najvažniji, jeste rešavanje kurdskog pitanja, odnosno fizičko odvajanje sirijskih Kurda od njihovih sunarodnika u Turskoj. Takođe Ankara želi da spreči bilo kakvo stvaranje kurdske autonomije u Siriji, odnosno bilo šta što bi moglo da liči na seme državnosti.
Erdogan je pažljivo izabrao momenat da lansira ofanzivu u periodu tranzicije vlasti u Vašingtonu. Njegova ideja je da Trampa stavi pred svršen čin i da mu se preporuči kao partner koji može da popuni prazan prostor u regionu koji će nastati sa povlačenjem američkih trupa. Istovremeno, Erdogan želi sebe da predstavi i kao pouzdanog saveznika u suzbijanju ambicija Irana i pojačavanju pritiska na Islamsku Republiku.
Iza svega prethodno rečenog krije se namera Turske da kreira neku vrstu novog Severnog Kipra na teritoriji Sirije. Erdogan je svestan da ne može formalno da anektira severozapadni deo Sirije, ali to nije ni neophodno ako etnički očiste teritoriju kao što su uradili na Kipru pre pola veka i zatim kreiraju paradržavu koja će imati veze samo sa Ankarom.
Problem Turske je što su napravili savez sa džihadistima El Džulanija i više je nego izvesno da se ciljevi i ambicije dveju strana, ne računajući rušenje Asada, ne poklapaju po mnogim tačkama. Savezništvo sa bivšim pripadnicima Al Kaide i Islamske države nije bez rizika i može da se vrati Ankari kao bumerang na srednji i dugi rok.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
