„Skibidi Toilet“, možda ste čuli od svoje dece a pisano je o tome u eseju na pretposlednjim stranicama Nedeljnika pre neki broj, jedan je od glavnih krivaca što je Oksfordski rečnik engleskog jezika „truljenje mozga“ (brain rot) proglasio za reč godine. I nije daleko od istine da smo se prema najvažnijem organu, najzaslužnijem za sav ljudski napredak i civilizaciju, poneli kao prema onome što završava u toaletu ili kanalizaciji, kao prema truleži do koje smo sami doveli.
Evo i ja, priznajem, radim to isto. Da ne bude da napadam druge jer konzumiraju gluposti dok ja pratim isključivo visokointelektualne sadržaje. Bacim i ja pogled šta radi Miljana Kulić, Zorica Marković, i šta je rekla neka starleta i šta priča predsednik. Treba biti široko informisan. Nekada me banalni sadržaji relaksiraju i bude mi smešno dokle doseže ljudska glupost. Ali kako to utiče na moju sivu masu i da li to izaziva „truljenje mozga“?
Kao apstraktni koncept, truljenje mozga je nešto čega smo svi nedovoljno svesni. Rečnik ga definiše kao „navodno pogoršanje mentalnog ili intelektualnog stanja osobe, posebno posmatrano kao rezultat prekomerne potrošnje materijala (sada posebno onlajn sadržaja) koji se smatra trivijalnim ili neizazovnim“. Ali malo ljudi je svesno koliko tehnologija bukvalno utiče na propadanje naših mozgova i kako kompulzivna upotreba interneta uništava našu sivu masu.
Termin je dobio novi značaj u digitalnom dobu, posebno u poslednjih 12 meseci. U početku dobijajući na značaju na platformi društvenih medija – posebno na Tiktoku među zajednicama Gen Z i Gen Alpha – „truljenje mozga“ sada se sve više koristi usled zabrinutosti društva oko negativnog uticaja prekomerne potrošnje onlajn sadržaja, navodi Oksfordski rečnik u svojoj odluci. Upotreba termina je povećana za 230% između 2023. i 2024. godine.
Često ga onlajn zajednice koriste na duhovit ili samokritičan način, snažno je povezan sa određenim vrstama sadržaja – uključujući i viralnu video-seriju „Skibidi Toilet“ kreatora Alekseja Gerasimova, koja sadrži humanoidne toalete, i memove „samo u Ohaju“ koje generišu korisnici, a koji navode bizarne incidente u državi. Ovaj sadržaj je doveo do pojave „jezika truljenja mozga“ – kao što je „skibidi“, što znači nešto besmisleno, i „Ohio“, što znači nešto sramotno ili čudno – što odražava rastući trend reči poreklom iz viralne onlajn kulture koje se šire van mreže u „stvarni svet“.
Silna istraživanja upozoravaju koliko je mozak ranjiv zbog prekomerne upotrebe interneta. Neki zbog previše tehnologije i uticaja na mozak upozoravaju na rizik od „digitalne demencije“.
Šta se dešava sa našim mozgom zbog skrolovanja i količine gluposti i lošeg sadržaja kojem je izložen? Ljudima je najlakše objasniti nešto preko ishrane jer svi mi to poznajemo iz iskustva. Kada jedete samo jednu vrstu namirnica, dolazi do poremećaja metabolizma, kaže Vladimir Đurđević, molekularni biolog i doktor kognitivnih neuronauka.
„Kao što organizam traži raznovrsnu ishranu, na isti način mozak traži raznovrsne podatke kako bi ostao aktivan. Problem sa načinom na koji savremeni algoritmi funkcionišu jeste što oni nauče šta vam se dopada i onda vam serviraju samo jedno te isto.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
