Dostupnost inovativnih lekova u Srbiji znači nadu pacijentima u kasnim fazama zloćudnog tumora kože, melanoma, da će umesto, kako neki kažu, „smrtne presude“, moći da kontrolišu bolest i sa njom žive. Prioritet je da ova terapija bude dostupna i za još tri grupe obolelih, saglasni su pacijenti i struka.
Na kombinovanu imuno-terapiju za metastatski melanom čeka oko 250 obolelih, za retki melanom oka do 10, a adjuvantnu terapiju za stadijume 2B i 2C više od 200 pacijenata, istakla je prof. dr Lidija Kandolf.
Ona je na konferenciji Udruženja pacijenata obolelih od melanoma (UPOOM), na kojoj je najavljen 9. Regionalni skup o melanomu, naglasila da su dosadašnja iskustva sa inovativnom terapijom u Srbiji promenila prognozu bolesti.
„Očekujemo da ćemo već u narednim godinama imati rezultate adjuvantne terapije koja smanjuje rizik za pojavu udaljenih metastaza za 50 odsto“, navela je Kandolf govoreći o lečenju melanoma koji se proširio na limfne čvorove.
Uz target i imuno terapiju kod metastatske bolesti, dodaje, poražena je pesimistična prognoza od samo šest ili sedam meseci života za obolele.
„Imamo pacijente koji se leče od 2017. i 2019. Godine, kada su obe opcije postale dostupne. Oni imaju zadovoljavajući kvalitet života“, ističe Kandolf.
Život sa teškom dijagnozom je sam po sebi izazovan, kaže predsednik UPOOM-a, Savo Pilipović, a posebno, dodaje, kada postoje strah i neizvesnost da terapije nema.
„Moja majka je lekar u penziji i naučena je, jer za vreme njenih studija nije bilo inovativne terapije, da je melanom smrtonosna bolest. Kada sam oboleo 2012. godine, bio je to težak udarac za čitavu porodicu, a posebno za nju“, rekao je Pilipović.
Dodao je da se, nakon 11 godina na inovativnoj terapiji za metastatski melanom, strah od ponovne aktivacije bolesti smanjio, ali ne i potpuno nestao.
Te strahove, iskustva, savete, kao i tugu zbog prijatelja koji su ih napustili, već 10 godina dele članovi Udruženja pacijenata obolelih od melanoma.
„Veoma smo ponosni na sve što smo uradili, ali se i sećamo naših prijatelja koji su bili sa nama, a više nisu. Pre godinu dana preminula je Katarina Čočović, naša drugarica, neko ko nam je napravio najveći gubitak svojim odlaskom“, rekao je Pilipović.
Međutim, generalno govoreći, u uvođenju inovativnih terapija Srbija je i dalje daleko iza evropskih zemalja, pa čak i regiona, upozorio je direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova INOVIA, Bojan Trkulja, dodajući da ovo pitanje nije sistemski rešeno u zemlji.
„Osim velikog zaostatka iz perioda kada inovativni lekovi nisu dolazili na listu, investiranje u lekove po glavi stanovnika u našoj zemlji je 50 odsto manje nego u Bugarskoj, oko 70 odsto manje nego u Rumuniji, oko 2,2 puta manje nego u Hrvatskoj“, naveo je Trkulja.
Rezultat zaostatka i manjeg ulaganja je da Srbija ima do 2,5 puta manje inovativnih lekova od Rumunije, tri puta manje od Hrvatske i pet puta manje od Bugarske.
„Svake godine se u Evropi i svetu pojavi oko 40 novih inovativnih lekova, kao zemlja moramo da se potrudimo da na listu stavimo bar 20 najvažnijih“, navodi Trkulja i dodaje da, iako je kraj godine, još nema podataka o sredstvima koja će za to biti opredeljena u 2025. godini.
Budžet je usvojen, odgovara Željko Popadić iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ali još nije jasno koja će sredstva biti opredeljena.
„Nadam se da će to biti značajni iznosi i da ćemo moći da nastavimo period dobrih godina kada smo uvodili mnogo više lekova nego u prethodnim periodima“, rekao je Popadić.
Prema njegovim rečima, prethodnih sedam godina stavljeno je 96 lekova na listu, dok je prethodno za isti period taj broj iznosio samo 21.
„Bio je prazan hod, i to treba nadoknaditi u narednom periodu. Nešto smo uspeli, nešto nismo, ali, kada govorimo o melanomu, stvarno možemo da kažemo da smo sa adjuvantnom terapijom zaokružili terapijski deo i da imamo dobru pokrivenost inovativnim lekovima“, rekao je Popadić.
Foto: Milena Andjela Mišić Atanackovič
