Nakon završetka Drugog svetskog rata i sve do Islamske revolucije 1979. godine, koja je svrgnula šaha Mohamada Rezu Pahlavija, Iran je bio glavni saveznik SAD na Bliskom istoku. Ovu ulogu, koju je delio sa Izraelom, donosila mu je nadimak „žandar Zaliva“. Tako je iranska vojska, uz pomoć britanskog vazduhoplovstva, pomogla monarhiji Omana da uguši pobunu u Dafaru, koju je predvodila marksistička gerila (1964–1976). Godine 1953. državni udar koji je organizovala Centralna obaveštajna agencija (CIA) svrgnuo je sa vlasti nacionalističkog premijera Mohamada Mosadeka, čiji je plan za nacionalizaciju Anglo-iranske naftne kompanije (preteče današnjeg British Petroleuma) razbesneo Vašington.
Teško je razumeti odnose između dve zemlje bez osvrtanja na ovu intervenciju i godine neupitne američke podrške autoritarnom režimu Pahlavija. Kasnije, Islamska revolucija i dolazak imama Ruholaha Homeinija na vlast doveli su do diplomatskog prekida koji traje do danas. Iranci nisu zaboravili svrgavanje Mosadeka, dok se Amerikanci sećaju talačke krize, osoblja njihove ambasade u Teheranu od novembra 1979. do januara 1981. Ova kriza, rešena zahvaljujući diplomatiji Alžira i Švajcarske, dovela je do ekonomskih i trgovinskih sankcija od strane Vašingtona, uključujući zamrzavanje dela iranske imovine u SAD. Kasnije tokom rata između Iraka i Irana (1980–1988), američka vojna podrška vojsci Sadama Huseina dodatno je pogoršala nepoverenje Teherana, na šta iranska konzervativna štampa često podseća.
Početkom 2000-ih, ponovnim pokretanjem programa razvoja nuklearne energije započetog u doba šaha, Iran, koga je predsednik Džordž V. Buš nazvao članom „osovine zla“, dodatno je podigao tenzije između dve zemlje. Vašington insistira na jačanju sankcija i izolaciji Teherana, ali ipak odbija da se vojno angažuje, uprkos željama izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. Izbor reformističkog predsednika Masuda Pezeškijana u julu 2024. godine, a posebno aktuelni rat u Gazi ne daju ni (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 2.500 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Tagovi
