Svaka odrasla osoba barem na trenutak oseti težinu posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), a neki su se čak susreli i sa posledicama neuroloških bolesti poput Alchajmerove. Možda baš neko iz vašeg okruženja trenutno prolazi korz ovakve izazove, ali ste nemoćni da uradite bilo šta, jer ne znate kako da pomognete toj osobi i pristupite njenom stanju.
A možda ne možete da pomognete nekom drugom jer ste i sami pod stresom, koji mnogima danas postaje senka koja prati u stopu, a neretko se prelije u hroničan stres koji ostavlja ozbiljne posledice po mentalno ali i fizičko zdravlje.
Statistika pokazuje da se jedna od četiri osobe u nekom trenutku svog života suoči sa nekim oblikom mentalnih problema, pri čemu su anksioznost i depresija imenovane kao najčešće.
Neurološka stanja su vodeći uzrok lošeg zdravlja i invaliditeta širom sveta, a poremećaji u kognitivnim funkcijama pogađaju čak 14% stanovništva u državama poput Amerike.
Međutim, iako je naučno dokazano da mozak negativno reaguje na bolesti, umetnost ima suprotan efekat – pozitivno utiče na naše emocionalno i fizičko stanje. I to nije samo teorija.
Naučnici su, zahvaljujući savremenoj tehnologiji, uspeli da neinvazivno „zavire“ u naš mozak i potvrde ono što su umetnici i ljubitelji umetnosti znali vekovima – mi smo zaista „kablirani“ za umetnost, piše Scientific American.
Poznati evolucioni biolog Edvard O. Vilson tvrdio je da je želja za stvaranjem umetnosti prisutna od samih početaka ljudske civilizacije, još od vremena kada smo prvi put naučili da koristimo vatru.
Verovao je da su se rane zajednice okupljale oko vatre, gde je nastala umetnost u obliku priča, pesama, plesova, mitova i crteža na stenama. Ta umetnost nas je spajala, stvarajući osnovu za bogatstvo kultura širom sveta.
NEUROESTETIKA
Danas, zahvaljujući naučnom napretku, imamo novu disciplinu koja se bavi uticajem umetnosti na naš mozak i ponašanje – neuroestetiku. Ovaj pojam, koji je 1990-ih uveo neurobiolog Semir Zeki, istražuje kako umetnost menja naš mozak, telo i ponašanje, ali i kako se ta saznanja mogu primeniti na poboljšanje zdravlja i opšteg blagostanja. Neuroestetika je vrlo interdisciplinarna grana, koja spaja umetnost, zdravlje, medicinu, nauku i tehnologiju.
Tokom 2023. godine objavljena je knjigaYour Brain on Art koja je rezultat četvorogodišnjeg istraživanja i intervjuisanja više od 120 stručnjaka, umetnika, organizatora i drugih, sve sa ciljem da javnosti uvidi moć neuroestetike.
Autori kažu da su želeli da pokažu da umetnost nije samo za „talentovane“, već je dostupna svima i da čak i 45 minuta rada na umetničkom projektu može smanjiti nivo stresa i uticati na smanjenje kortizola – hormona stresa – kod 75% ljudi.
Jedno od najvažnijih otkrića u ovoj oblasti je to da umetnost može pomoći u lečenju trauma.
Na primer, holandski psihijatar Besel van der Kolk koristio je fMRI skener da pokaže kako se Brokino područje u mozgu (koje je odgovorno za jezik i govor) „isključuje“ nakon traumatičnog iskustva, što osobama koje su doživele traumu otežava da govore o tome. Umetničke terapije mogu pomoći tim osobama da obrade svoje traume i povrate sposobnost da govore o njima, smanjujući emocionalnu disfunkciju.
„Kreativne sile“ jedan je od programa koji koristi umetnost u terapijske svrhe. Ovaj program, razvijen u saradnji sa Nacionalnim fondom za umetnost, Ministrstvom odbrane i Ministarstvom za veteranske poslove, pomaže vojnicima sa traumatskim povredama mozga i PTSP-om kroz kreativne umetničke terapije. Među tehnikama koje se koriste je i pravljenje maski, što je drevna umetnost koja pomaže vojnicima da izraze svoja osećanja i razmotre svoja traumatska iskustva. Mnogi od njih su uspeli da se otvore, govore o svojim iskustvima i smanje učestalost flešbekova.
Još jedna terapija koja daje izuzetne rezultate je ples. Istraživanja su pokazala da ples pomaže u smanjenju rizika od demencije kod starijih osoba, dok muzički i fizički pokreti aktiviraju delove mozga koji stimulišu nagradne centre i motorne funkcije. Ples angažuje celo telo, što je posebno korisno za ljude sa poremećajima kretanja, kao što je Parkinsonova bolest.
Takođe, pevanje, sviranje i slušanje muzike mogu pomoći obolelima od demencije da poboljšaju kogniciju i kvalitet života. Učestvovanje u umetničkim aktivnostima takođe može smanjiti agitaciju i druge poremećaje ponašanja kod osoba u srednjem stadijumu demencije.
Neuroestetika postepeno dobija na značaju. Broj naučnih radova na ovu temu raste, a sve više istraživača i praktikanata pridružuje se ovom polju. Na primer, u 2021. godini pokrenut je NeuroArts Blueprint, inicijativa koja ima za cilj da podstakne širu primenu i istraživanje neuroestetike.
Tagovi
