Studenti jesu zadivili demokratsku Srbiju, ali i oni sigurno znaju da kao studenti ne mogu vladati Srbijom. A i opozicioni građani, posebno oni oportunisti koji se „lome“ voleli bi da vide uverljivu alternativu koja garantuje stabilnost, drugačiju od Vučićeve ali ipak stabilnost. Ko garantuje da opet neće biti fatalnih raskola, istorijski posebno tragičnog DSS i DS nakon Petog oktobra, do onog rasturanja Koalicije „Srbija protiv nasilja“, što je izazvalo depresiju u opozicionoj javnosti. Otuda bi sadašnja opozicija mogla radi uverljivosti i dogovornosti da ponudi zaboravljeni koncept „vlade u senci“. Ako se slože kad su u opoziciji, onda će to valjda samo da preslikaju kad dođu na vlast, zar ne? Eto, ima primer vlade u senci premijera u senci Bojana Pajtića, koju je on formirao marta 2015.
Moguće da je „vlada u senci“ kao britanski izum podesna samo za dvopartijske sisteme razvijene demokratije kao što je britanski, ali zašto bi bila nepodesna, uprkos svim našim jalovim iskustvima, za društvo podeljeno kao srpsko koje se u suštini svodi na dve masovne (pret)političke partije (tabora) – za i protiv Vučića. Odnosno radikale i demokrate. Radikali su širi pojam od SNS i matične SRS, a tek su demokrate širi pojam od postojeće DS: danas malo deluje nadrealno da je Dragan Šutanovac bio na čelu ministarstva unutrašnjih poslova u senci, dok je Gordana Čomić predvodila ministarstvo odbrane u senci… Vlada u senci je formirana u vreme proslave četvrt veka obnavljanja rada DS, iako Dragoljub Mićunović smatra da to nije bilo nikakvo obnavljanje, već da je napravljena sasvim nova stranka. Tako mi je rekao.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 19. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 675
Tagovi
