Povećanje političke apatije u društvu je složen proces, istovremeno i trend koji vidimo poslednjih decenija ne samo kod nas već i na globalnom nivou, objašnjava za Nedeljnik Maša Vukčević Marković, naučna saradnica Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
„Ogromnu ulogu u tome igra širi socioekonomski i politički kontekst, a uprkos tome što se često iznosi to da su mladi apolitični, apatični, da im nije stalo, nije sasvim jasno ni da li se to razlikuje u globalu od ostatka stanovništva“, kaže ona.
Maša Vukčević Marković smatra da je tumačenje manjeg stepena izlaznosti na izborima kao odraza apatije, na neki način, pogrešno.
„To znači i ignorisati strukturne i institucionalne prepreke za učešće sa kojima se mladi danas suočavaju. Zanemaruje se nepoverenje, ali i osećaj odvojenosti od procesa (kao što je to glasanje) koje mladi i ne vide kao delotvorno sredstvo za promene ili uticaj“, kaže ona.
Naučna saradnica na Odeljenju psihologije dodaje da nije tačno da mladima nije stalo, već „mlade zapravo retko podstičemo na, za njih, smisleno učešće“.
„Društvo ne daje puno prilika da se oni ne samo politički već i društveno angažuju. Svedoci smo i toga da kada se mladi uključe u politička pitanja, njihovi napori se obesmišljavaju, diskredituju, pa čak ih dovode u rizik od nasilnih napada i hapšenja. Dakle, dolazi do aktivnih pritisaka da mladi budu ‘politički apatični'“, kaže Maša Vukčević Marković.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 19. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 675
Tagovi
