Nedavno ste preuzeli ulogu šefa misije IOM u Srbiji. Recite nam nešto više o sebi, odakle dolazite, koliko dugo ste deo IOM-a i koja dragocena iskustva donosite u ovu ulogu?
Svaka zemlja i region u kojima sam služio tokom skoro tridesetogodišnje karijere u Međunarodnoj organizaciji za migracije (IOM) pomogli su mi da razvijem širok spektar veština, steknem raznovrsna profesionalna znanja i uvide u različite kulture. Ova iskustva oblikovala su moje razumevanje upravljanja migracijama i radujem se što mogu da doprinesem zalaganju IOM-a ka još efikasnijem upravljanju migracijama u Srbiji i jačanju integrisanog upravljanja granicama. Jačanje kapaciteta svih aktera ovog zajedničkog posla, na prvom mestu državnih institucija, prioritet je IOM-a i drago mi je što ću tokom svog mandata doprinositi podršci ovom važnom zadatku.
Sa velikim zadovoljstvom sam preuzeo dužnost šefa misije IOM u Srbiji u oktobru, nakon što sam pet godina vodio IOM u Centralnoj Aziji kao koordinator za Kazahstan, Kirgistan, Turkmenistan i Uzbekistan. Pre toga, bio sam šef misije u Belorusiji i Tadžikistanu i upravljao brojnim programima tehničke saradnje i izgradnje kapaciteta u Iraku i Azerbejdžanu tokom više od jedne decenije.
Ovo nije moj prvi susret sa regionom Zapadnog Balkana. Radio sam u IOM Priština (Kosovo, Rezolucija SB UN 1244) i drago mi je što sam ponovo ovde u vreme značajnih pomaka i izazova, ali i razvojnih potencijala i prilika koje migracije nose.
Koji su vaši prvi utisci o situaciji migracija u zemlji/regionu Zapadnog Balkana? Ko su najveći partneri IOM-a, donatori i na čemu IOM radi u zemlji i regionu?
Situacija sa upravljanjem migracijama širom Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, jeste baš kao i same migracije: dinamična, kompleksna, višesmerna i višeslojna, a ne linearni fenomen. Ova složenost zahteva celovit pristup vlade i društva, kao i inovativna strateška partnerstva, kako bi se odgovorilo na nove izazove i trendove ljudske mobilnosti, uz održavanje jednog humanog pristupa migracijama, koji počiva na principima zasnovanim na pravima. Kako se menjaju migracioni trendovi i potrebe ljudi u migracijama, menjaju se i prioriteti.
Od početka povećanog priliva migranata 2015. godine, Evropska unija je najznačajniji partner efikasnom i održivom upravljanju migracijama u zemlji i šire, sa ukupnim doprinosom od približno 250 miliona evra, od čega je 90 miliona te podrške još uvek aktuelno. Tu su i drugi donatori i partneri sa kojima zajedno radimo na brojnim važnim pitanjima.
Jedan od ciljeva IOM-a, kao vodeće agencije UN za migracije, jeste unapređivanje integrisanog upravljanja granicama postizanjem interoperabilnosti sa informacionim sistemima upravljanja granicama EU, u skladu sa zahtevima šengenskog sistema. Podržaćemo korake ka unapređivanju kontrole granica, sa posebnim fokusom na provere i otkrivanje falsifikovanih dokumenata, na primer. Pored toga, jačaćemo Nacionalni centar za kriminalističku forenziku, osiguravajući sveobuhvatan pristup upravljanju granicama u skladu sa standardima EU. Unapređivanje interoperabilnosti baza podataka biće takođe ključni korak u pripremi Srbije za pristup EURODAC-u, dodatno jačajući kapacitete granične policije.
Promocija regularnih puteva za migracije i podrška uspostavljanju sveobuhvatnog sistema upravljanja povratkom još je jedan od prioriteta. Ovaj dvostruki pristup podrazumeva unapređivanje saradnje između Srbije i zemalja porekla i zalaganje za etičko zapošljavanje stranih radnika. Radimo na tome da strani radnici mogu da ostvare svoja prava u Srbiji, u skladu sa međunarodnim standardima i širim naporima za efikasno rešavanje potreba tržišta rada. Sa druge strane, IOM će nastaviti da podržava saradnju na sporazumima o readmisiji između Srbije i zemalja porekla radi održivih i inovativnih rešenja za povratak.
Na kraju, borba protiv krijumčarenja i trgovine ljudima je jedan od glavnih fokusa, sa akcentom na jačanje institucionalnih i zakonodavnih kapaciteta u Srbiji. Ovo uključuje unapređivanje strateške i operativne saradnje za bolje identifikovanje, istragu i krivično gonjenje slučajeva krijumčarenja migranata i trgovine ljudima.
Međunarodni dan migranata je 18. decembar. Kako je Srbija obeležila ovaj dan i koje su ključne poruke koje IOM želi da prenese?
Na svaki Međunarodni dan migranata prepoznajemo otpornost i dostojanstvo migranata, njihove doprinose društvu, istovremeno potvrđujući posvećenost humanom i uređenom upravljanju migracijama za dobrobit svih.
Ove godine zajednički smo obeležili Međunarodni dan migranata pod sloganom „Kao kod kuće“ sa našim najznačajnijim partnerima u upravljanju migracijama: Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije, Delegacijom Evropske unije u Srbiji, Ministarstvom unutrašnjih poslova i drugim saradnicima.
Naša misija nije samo podrška migrantima pri sigurnom i dostojanstvenom povratku, već i jačanje nacionalnih kapaciteta i promovisanje održivog procesa povratka i reintegracije od strane Komesarijata za izbeglice i migracije, institucije koja ima mandat za sprovođenje i koordinaciju ovog programa u Srbiji. Podrška takozvanoj nacionalizaciji procesa AVRR (asistirani dobrovoljni povratak i reintegracija) usklađena je sa najboljim međunarodnim praksama i sprovodi se uz podršku EU, u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije. Zajedno smo od 2016. godine istrajni u naporima da podržimo siguran povratak i reintegraciju migranata koji nisu u mogućnosti ili ne žele da ostanu u zemlji.
Sa više od četiri decenije globalnog iskustva u sprovođenju AVRR programa, IOM je pomogao da se više od 1,8 miliona migranata širom sveta bezbedno vrate svojim kućama. Lokalno, sa Komesarijatom, podržali smo više od 1.300 migranata u bezbednom povratku u više od 50 zemalja porekla. Svaki od ovih povrataka dolazi uz podršku za reintegraciju, pomažući migrantima da pronađu stabilnost, nadu i nove početke u svojim matičnim zajednicama.
Pokrećemo regionalnu kampanju o AVRR programu sa ciljem da migrantima pružimo sveobuhvatne informacije o mogućnostima sigurnog i dostojanstvenog dobrovoljnog povratka. Uz kontinuiranu podršku EU, Danske i drugih partnera, jačamo AVRR sistem u Srbiji, čineći ga efikasnijim, održivim i usredsređenim na prava i potrebe migranata.
Ko su migranti u Srbiji i širom regiona Zapadnog Balkana danas? Kakvu podršku, usluge, vidljivost i zaštitu IOM pruža migrantima?
Čest je slučaj da se glas i potrebe ljudi u migracijama ne čuju. U IOM-u težimo da omogućimo da svi ljudi u pokretu imaju obezbeđenu zaštitu, sigurnost, dostojanstven tretman, sa pristupom pravima na svakom koraku svog migracionog puta. Činimo ih zaista vidljivim, sa njihovim talentima, veštinama, težnjama i snovima. Sa brendom „No Nation Fashion“, koji podržava EU, učestvovali smo na Beogradskoj nedelji mode, sa kolekcijom „Resilient Threads“, kroz saradnju migranata iz regiona Zapadnog Balkana sa lokalnim umetnicima, dok su neki od njih i modeli ovog jedinstvenog koncepta.
U 2024. godini, ljudi iz Sirije, Avganistana, Maroka, Turske i drugih zemalja nastavili su da prolaze kroz Srbiju na svom putu ka EU. Zabeležen je značajan pad u odnosu na prošlu godinu, sa smanjenjem od 66%. Između januara i oktobra 2023. godine, registrovano je preko 93.000 ulazaka, dok je u istom periodu 2024. taj broj pao na nešto više od 16.000.
Veliki deo migracija danas je podstaknut potrebama tržišta rada, što primećujemo u prisustvu migranata iz Egipta, Kube, Rusije, Kine, Nepala, Šri Lanke, Indije, Bangladeša, Pakistana koji dolaze na Zapadni Balkan radi radnih prilika, donoseći jedinstvene veštine i tako podstičući inovacije i razvoj ekonomija. Ogroman je transformativni potencijal u regularnim radnim migracijama sa uticajem na ekonomski rast. Stoga su partnerstva za mobilnost veština budućnost za ekonomije Srbije i Zapadnog Balkana.
Koja su neka od ključnih područja na kojima će IOM raditi u budućnosti u vezi sa upravljanjem i regulisanjem migracija u zemlji?
Veliki deo naših napora u budućnosti biće usmeren na ljudsku mobilnost izazvanu klimatskim promenama, jer migracije jesu deo rešenja za klimatske promene. S druge strane, ozbiljnost situacije na ovom polju, degradacija životne sredine i sve učestalije prirodne katastrofe, kao jedno od najaktuelnijih globalnih pitanja danas, uzrokuju raseljavanje miliona ljudi širom sveta. Potrebne su snažne mere prilagođavanja i otpornosti na klimatske promene za ljude koji žele da ostanu u svojim domovima. IOM pomaže ljudima i zajednicama da postanu otporniji na uticaje klimatskih promena, kako bi se osiguralo da posebno ranjive kategorije ljudi imaju šansu za ostanak i opstanak u svojim zemljama.
U Srbiji sprovodimo pionirski projekat u oblasti migracija, životne sredine i klimatskih promena, postavljajući temelje za uključivanje migracija u nacionalne zakonodavne i strateške okvire povezane sa životnom sredinom, klimom i energetikom.
Za kraj, IOM će nastaviti da blisko sarađuje sa svojim partnerima u upravljanju migracijama u zemlji na ključnim prioritetnim područjima: integrisano upravljanje granicama, redovni putevi za migracije i podrška uspostavljanju sveobuhvatnog sistema upravljanja povratkom, kao i borba protiv krijumčarenja i trgovine ljudima.
Tagovi
