Dok sedite u prevozu, na pauzi na poslu ili u udobnosti svog doma i čitate vesti, verovatno se nekad pitate: gde završava otpad koji svakodnevno stvaramo? Kakav vazduh udišemo i da li on negativno utiče za naše zdravlje? Kome se možete obratiti u slučaju da sumnjate na zagađenje životne sredine u vašem okruženju?
Srbija se danas suočava sa ozbiljnim izazovima u zaštiti životne sredine. Svako od nas je dnevno proizveo 1,26 kg komunalnog otpada prošle godine, a još uvek mnogi nemaju gde da taj otpad i odlože. Čak 70 odsto električne energije dolazi iz sagorevanja uglja, dok svega 2.880 domaćinstava u Srbiji proizvodi svoju struju iz solarnih panela. Istovremeno se za grejanje domaćinstava najviše koriste uređaji na čvrsta goriva, pa tako mnoga individualna ložišta i zastareli uređaji doprinose zagađenju vazduha PM česticama. Imajući sve ovo u vidu, posebno treba naglasiti da Srbija u zaštitu životne sredine ulaže svega jedan odsto svog bruto društvenog prihoda. Bez dovoljno resursa što finansijskih, što u pogledu znanja, ekspertize, ali i volje, kako ćemo odmaknuti napred?
Ova pitanja su ključna za svakog od nas i našu budućnost, a upravo su ona u fokusu nove Strategije zaštite životne sredine koja obuhvata period od 2024. do 2033. godine. Strategija je krovni, najviši dokument javne politike u našoj zemlji kojim naše društvo treba da se opredeli kakav odnos zauzima prema životnoj sredini.
Ministarstvo zaštite životne sredine je započelo proces izrade predloga Strategije u januaru prošle godine i okupilo veliki broj drugih ministarstava, institucija i četiri organizacije civilnog društva među kojima je i Beogradska otvorena škola, kako bi krajnji dokument bio svrsishodan i sveobuhvatan. U Strategiju su integrisani ciljevi Zelene agende za Zapadni Balkan, kao i mere koje su neophodne za dalje usklađivanje sa propisima i standardima Evropske unije iz oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena.
Strategija nudi pravce i rešenja za šest ključnih oblasti, neke od njih su: zagađenje vazduha, upravljanje otpadom i opasnim hemikalijama, zaštita biodiverziteta, održiva poljoprivreda, prelazak na čistu energiju, sistem finansiranja, kao i rad inspekcije za zaštitu životne sredine.
Predviđa se podrška za zamenu grejnih uređaja i smanjenje emisija gasova sa efektima staklene bašte. Zatim nove mere koje će regulisati suzbijanje invazivnih stranih vrsta i genetički modifikovanih organizama koji ugrožavaju prirodu Srbije, a istovremeno izazivaju alergije i utiču na nestanak domaćih vrsta, promene i gubitak staništa kao i prenošenje bolesti opasnih i po ljude. Novi dokument se fokusira i na odgovornu reciklažu, efikasnu upotrebu resursa, zaštitu šuma, zaštićenih područja i divljih vrsta, ali i poboljšanje inspekcijskog nadzora i postupaka sprovođenja strateških procena uticaja na životnu sredinu.
Na sajtu Ministarstva možete naći predlog Strategije i upoznati se sa njenim sadržajem. Sada imate priliku da se vaše mišljenje čuje – uključite se u javnu raspravu koja traje do 24. decembra i iskažite svoje stavove o tome na koji način je potrebno da životna sredina u Srbiji bude zaštićena tokom narednih deset godina.
Kako bi šira javnost lakše razumela sadržaj, mere i politike koje se Strategijom predviđaju, Beogradska otvorena škola je u okviru projekta „Zajedno za životnu sredinu“, koji podržava USAID, pripremila set komentara sa detaljnim obrazloženjima na koji način bi dokument trebalo unaprediti. Svi komentari su javno dostupni na portalu javniuvid.bos.rs i građani ih mogu preuzeti u svoje ime i poslati Ministarstvu zaštite životne sredine.
Ovo je prava prilika da svi mi, građani, damo svoj doprinos ovom važnom procesu jer Strategija nije samo dokument, to je prilika da zajedno oblikujemo održiviju i zdraviju sredinu u kojoj živimo.
Tagovi
