Slučaj Žizel Peliko poznat je svima. Žena koja je postala jedna od savremenih heroina i ikona feminizma, juče je odnela konačnu pobedu u tom sudskom slučaju.
Veće od pet sudija osudilo je Dominika Pelikoa za teško silovanje supruge Žizel Peliko, fotografisanje i distribuciju slika, uz njega je osuđeno još 50 muškaraca koji su učestvovali u tim zločinima.
Zbog njene hrabrosti da slučaj bude otvoren za javnost, da bude identifikovana kao žrtva zločina u kojem ju je muž drogirao i i dogovarao i pozivao druge muškarce u njihov dom koji su se seksalno zlostavljali, ona je postala oličenje ženske borbe šrom sveta.
U cilju da ohrabri druge žene i žrtve seksualnih zločina, ona pristala da ceo njen slučaj bude otvoren i dostupan javnosti. Iako njen slučaj možda neće biti katalizator za žrtve silovanja da istupe, ljudi se nadaju da ipak hoće.
Razlog tome je što je slučaj Žizel Peliko bio veoma jasan sa čvrstim dokazima, dok drugi slučajevi silovanja nisu takvi. Zbog toga, slučaj Peliko može izazvati kontra efekat i sprečiti žrtve koje su preživele silovanje da istupe, piše magazin TIME.
Suđenje Dominiku Pelikou bilo je u specifično u svakom smislu. Ona je bila udata za svog napadača, decenijama je bila „drigirana“ velikim količinama tableta za spavanje, koje joj je muž podmetao u hranu i piće. Dok je na internetu Dominik Peliko pozivao muškarce i dogovarao seksualne odnose njih sa njegovom ženom.
Tokom tih godina, Žizel Peliko je gubila pamćenje, opadala joj je kosa, ali lekari nisu mogli da utvrde uzrok toga. Tek nakon što je Dominik Peliko uhvaćen kako fotografiše žene ispod suknji u prodavnici, a policija koja je zaplenila njegov kompjuter pronašla video snimke seksualnih napada.
Kada je suđeno muškarcima na snimcima, mnogi od njih su protestovali da to nije silovanje, jer su verovali da su imali saglasnost njenog muža.
Sud je u četvrtak proglasio 46 optuženih krivim za silovanje, Dominik Peliko, koji je priznao krivicu od trenutka hapšenja, dobio je maksimalnu kaznu od 20 godina, a njegovi saučesnici do 15 godina.
Suđenju je prisustvovala velika masa, mnogi su držali transparente, na kojima su pozdravljali hrabrost Žizel Peliko, sa njenom sada već čuvenom izjavom da je „sramota morala da pređe na drugu stranu“ – sa žrtve na počinioca.
Prema istraživanjima Ministarstva pravde, manje od polovine žrtava seksualnih napada usudi se da zločin prijavi policiji. Istina je da se taj broj povećao u proteklim godinama, ali je činjenica da je za to potrebno puno vremena.
MeToo pokret svakako je uticao da žrtve istupe i progovore o onome šta su preživele. Ali se uz to takođe pojavio i kontrapokret među muškarcima – koji smatraju da su nepravedno optuženi za seksualni napad.
To je rezultiralo da svedočenja žrtava i dalje budu pod sumnjom, a žene i dalje sumnjaju u opravdanost istupanja.
Slučaj Žizel Peliko bio je jedinstven. Bila je starija, imala je karijeru, bila je nesvesna u svakom pogledu. Ona nije bila mlada žena na zabavi, ili seksualna radnica, ili neko ko je sposoban da pristane.
Dokazi protiv počinilaca bili su obilni i nepobitni. Većina seksualnih napada se ne snima, a ako jesu, većina tih video snimaka se ne otkriva. (Dominik Peliko imao je fasciklu na hard disku svog računara sa oznakom „zloupotreba“.) Za ogromnu većinu žena, čiji su seksualni napadi slabije dokumentovani, istupanje i javno bivanje moglo bi da izazove skepticizam ili okrivljavanje žrtava.
Nakon suđenja, Žizel Peliko je rekla novinarima da je tokom ovog proces mislila na svoju decu, na sve one na koje je ovaj slučaj uticao na bilo koji način, kao i na druge žrtve seksualnih napada.
„Mislim na žrtve, neprepoznate, čije priče ostaju skrivene. Želim da znate da delimo istu borbu. Sada sam uveren u našu sposobnost da zajednički iskoristimo budućnost u kojoj svi, žene i muškarci, mogu da žive u harmoniji, poštovanju i međusobnom razumevanju“, rekla je Peliko i zahvalila se svima koji su podržali njen izbor da suđenje bide javno.
