Iako svi želimo da zdravlje našeg mozga ostane netaknuto, to nije moguće. Ipak, postoje faktori rizika koji se mogu identifikovati i načini da se radi na njihovoj prevenciji, tvrde neurolozi.
Kako Tajm piše, istraživanja pokazuju da 87 odsto Amerikanaca brine jer gubi pamćenje, kako zbog starenja, tako i zbog opadanja moždanih funkcija, ali samo njih 32 odsto veruje da može nešto da promeni po tom pitanju.
Dr Semant Čaturvedi, neurolog i specijalista za moždani udar na Univerzitetu Merilend, kaže da, ako damo prioritet zdravlju našeg mozga, povećavamo verovatnoću da doživimo 70-te i 80-te u kojima ćemo se još uvek sećati svih uspomena, vozimo automobil i učestvujemo u dugom nizu drugih aktivnosti.
kontrolišite hronične bolesti
Ako imate visok krvni pritisak, visok holesterol ili dijabetes, neophodno je da ih uvek držite pod kontrolom. Ove stvari mogu da oštete krvne sudove u mozgu i povećaju rizik od moždanog udara i demencije.
Jedna studija je pokazalo da su ljudi koji imaju hipertenziju od ranih 40-ih do 60-ih imali veći pad kognitivnih veština. Druga istraživanja su pokazala da ljudi sa višim nivoima LDL holesterola i nižim nivoima HDL holesterola imaju tendenciju da imaju više amiloidnog plaka u mozgu. A to je povezano sa Alchajmerovom bolešću.
Zato je važno redovno proveravati svoje stanje, a što pre uradite to, bolje je. Umesto da čekate da prevršite 65 ili 70 godina kada je moždani udar vrlo verovatniji, bolje je da krenete da se lečite sa 35 ili 40 godina.
vežbajte 30 minuta dnevno
Ako vežbate bar nekoliko dana nedeljno, vaše telo će se primetno osećati bolje. Istraživanja su pokazala da vežbanje poboljšava kognitivne procese i pamćenje, a istovremeno i uvećava debljinu moždanog korteksa, koji je odgovoran za jezik, razmišljanje i emocije.
„Redovno vežbanje doprinosi mozgu. Ljudima koji imaju blagu demenciju preporučujem da vežbaju tri do pet puta dnevno“, kaže Čaturvedi.
Možete da hodate, vozite bicikl, plivate, ali uvek umerenim intenzitetom. „Pacijentima preporučujem da hodaju brzinom koja bi ih ostavila bez daha, ali tokom koje bi i dalje mogli da vode razgovor“, dodaje.
dobar san
Nedovoljno spavanje je jedan od glavnih faktora rizika za javljanje demencije, kaže dr Augusto Miravale, neurolog i specijalista za multipla sklerozu na Univerzitetu Raš. Istraživanja su pokazala daljudi u 50-im i 60-im, koji spavaju šest ili manje sati noću, imaju 30 odsto veću verovatnoću da dobiju demenciju od onih koji spavaju najmanje sedam sati.
Druga studija je pokazala da nesanica i problemi sa spavanjem za 51 odsto povećavaju rizik od demencije.
A ako jednostavno ne možete da zaspite, trebalo bi da radite na higijeni sna, tako što izbegavate kofein i alkohol uveče, ne koristite elektronske uređaje pre spavanja, ili, kao to ne uspe, potražite savet specijaliste za spavanje.
jedite kao da ste u italiji na moru
Sledite mediteransku ishranu, dakle, jedite voće, povrće, integralne žitarice, ribu, orašaste plodove, semenke i zdrave masti. Osim toga, treba da izbegavate namirnice koje negativno utiču na zdravlje mozga, a to su trans masti i previše soli. Prekomerni unos soli je povezan sa moždanim udarom, kognitivnim oštećenjima i cerebrovaskulatnom bolešću koja utiče na krvne sudove i cirkulaciju mozga.
zadajte svom umu izazove
Dr Roja Hamiltona često pitaju koja je vrsta intelektualne simulacije najbolja. Da li da slažu slagalicu ili igraju Sudoku? Aktivnosti za jačanje mozga trebalo bi da budu blago izazovne, kaže on.
Koa profesor neurologije, psihijatrije i fizikalne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Pensilvanija, on savetuje da ne dajemo mozgu zadatke koji su previše laki. U tom slučaju bi oni smanjili naše kapacitete.
On kaže da treba da kombinujemo dosta više aktivnosti od pukog igranja igrica, učenja novog jezika, čitanja klasične literature.
„Mozak je mnogo komplikovaniji o tome“, dodaje.
družite se
Istraživanja pokazuju da neuronske mreže, uključene u pažnju i pamćenje, jačaju kada smo društveno angažovani. Ljudi koji su imali prijatne društvene interakcije, imali su i bolje kognitivne performanse, pokazalo je jedno istraživanje.
„Naš mozak nije osmišljen da živi izolovano“, kažu lekari.
Svima nama je Kovid nametnuo sudbinu koja nam nije bila namenjena, a to je mnogo vremena provedenog u kući, daleko od prijatelja. Da biste poboljšali svoj društveni život, pozovite stare prijatelje, ili se pridružite klubu posmatrača ptica, ili nekoj drugoj plesnoj, bilo kakvoj grupi.
zaobiđite pušenje i opijanje
Prekomerno piće nije dobro za zdravlje mozga. Istraživanja su pokazala da alkohol može da ošteti važne delove mozga koji su zaduženi za pamćenje, donošenje odluka, kontrolu impulsa i pažnju.
„Što više pijete, u smislu, što više godina to radite, to više štetite svom mozgu“, kaže Hamilton.
Sa pušenjem je slično, ono može da dovede do kognitivnog pada i demencije, a povećava rizik od moždanog udara. Ako ste već pokušavali da prestanete, a niste uspeli, nemojte da vas to odvrati od narednih pokušaja. „Sao nastavite jer ne postoji količina duvanskog dima koja je zdrava. To je važno za vaše kardiovaskularno i vaskularno zdravlje vašeg mozga“, dodaje Hamilton.
nosite masku kada je vazduh lošeg kvaliteta
Zagađen vazduh smeta vašim očima, a izaziva i kašalj. Isto tako, iako vam je možda iznenađujuće, utiče na razvoj demencije.
Ako je zagađenje poprilično veliko, nosite masku kada izlazite napolje.
smanjite stres
Smanjenje stresa je jedan od najefikasnijih načina za zaštitu mentalnog zdravlja. Međutim, i lekari priznaju, to nije uopšte lak posao.
„U 21. veku to je najteže uraditi. Ali, postoje dokazi da hroničan stres nije dobar za mozak“, kaže Hamilton.
Jedna studija je pokazala da ljudi sa povišenim nivoom stresa imaju 37 odsto veći rizik da razviju kognitivne probleme. Tu su uključeni problemi sa pamćenjem i razmišljanjem.
Savet stručnjaka je meditacija ili rad na svesnosti, kako bi se ukrotio stres. Hamilton ustaje u 5 ujutru, svakog dana, kako bi otišao na trening i pripremio se za radni dan. „Time ne radim toliko na svom telu koliko na rešavanju stresa“, dodaje.
Razmislite šta je nešto što vas opušta. A onda, istrajte u ponavljanju toga, neka to postane vaša navika jer – to će vas preporoditi.
Tagovi
