Bio je utorak, poslednji dan u 2024. godini, i u osam sati ujutru kroz otvoreni prozor trpezarije mogli su da se čuju pomalo čudni i neobični, ali povremeno i prijatni zvuci nečeg nejasnog, kao da je neko ko nije normalan ozvučio radijator pa udarao šrafcigerom po njemu, ili je to možda bio stari i razdrndani ksilofon, i da sad ovde ne lupetamo, vratimo se nekih pet-šest dana ranije, kada je Fric zbog prenapregnutih živaca u iščekivanju kraja godine, a naročito dolaska, odnosno povratka u stan svoje supruge, kao i komšija, kako je on to slutio da će se dogoditi, mada mu je bilo i najavljeno ‘između redova’, kako se to tupavo kaže, u njihovim besmislenim porukama koje su razmenjivali telefonima, dakle, izašao je napolje da se prošeta naseljem tog jutra, da svoje prenapregnute živce, kako smo rekli, pokuša da opusti laganom šetnjom na vazduhu, prešao je iz naselja Konjarnik u Učiteljsko naselje, i tu je naleteo na dečje obdanište, učinilo mu se da poznaje ta ulazna vrata, a pogotovu taj jedan stepenik na koji je moralo da se popne da bi se kroz vrata prošlo, bio je siguran da mu je to poznato, popeo se i sad na taj stepenik, pa je sišao, pa se opet popeo na stepenik, pa je sišao, pa se opet popeo, ali onda su se vrata od obdaništa otvorila i pojavio se jedan krupan momak i rekao mu: „Igralište vam je iza obdaništa, ali ovo ovde vam je za malu decu, nije za vas.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 25. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE „BIZNIS“ MAGAZIN NA POKLON