Deca sa prekomernom težinom, nisu samo sklona budućim zdravstvenim rizicima, već je otkriveno da se njihova struktura mozga razlikuje u regionima povezanim sa kognitivnom kontrolom, u poređenju sa decom normalne težine.
Istraživači su izjavili da je teško reći da li gojaznost prouzrokuje ove promene ili su deca gojazna jer su im moždane strukture različite, pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu „Cerebral Cortex“, prenosi N1.
Prethodne studije su povezale prekomernu težinu sa nižim ocenama različitih mera izvršne funkcije, zajedničkim izrazom za nekoliko funkcija kao što su samokontrola, donošenje odluka, radna memorija – privremeno zadržavanje podataka za obradu i odgovor na nagrade.
Da bi ispitali da li ova veza kod dece postoji, istraživači su analizirali podatke 2.700 dece u dobi od 9-11 godina koja su regrutovana u okviru studije Nacionalnih instituta za kognitivni razvoj mozga u zdravstvu.
Posmatrali su debljinu korteksa, spoljni sloj mozga, takozvanu „sivu materiju“ i uporedili je sa indeksom telesne mase svakog deteta (BMI), a takođe su analizirali rezultate testova izvršne funkcije.
Povezanost između povećanog BMI i značajnog smanjenja prosečne debljine korteksa, kao i stanjivanja u prefrontalnom predelu kore, područja povezanog sa kognitivnom kontrolom; je pronađena.
Taj odnos je ostao nakon obračunavanja faktora koji uključuju uzrast, pol, rasu, roditeljsko obrazovanje, prihod domaćinstva i težinu pri rođenju.
Istraživači su takođe otkrili da je povećani BMI povezan sa lošijim performansama na testovima za merenje izvršne funkcije.
„Videli smo vrlo jasne razlike u strukturi mozga između dece koja su gojazna i dece zdrave težine. Važno je naglasiti da podaci ne pokazuju promene tokom vremena, tako da ne možemo reći da li je gojaznost promenila strukturu mozga ove dece ili su ih urođene razlike u mozgu dovele do gojaznosti“, rekla je prva autorka studije dr Liza Ronan sa Odeljenja za psihijatriju na Univerzitetu u Kembridžu.
Profesor Pol Flečer, takođe sa Odeljenja za psihijatriju na Univerzitetu u Kembridžu, rekao je da veze koje su primetili sugerišu da postoje veoma stvarne strukturalne razlike u mozgu i kognitivnim sposobnostima kod dece koja su gojazna.
„Otkriće predstavlja mali doprinose našeg razumevanja prema rastućem uzroku i posledicama gojaznosti kod dece”, rekao je on.
Istraživači će nastaviti da prate ovu decu kako odrastaju i videće se da li se strukturalne razlike u mozgu menjaju tokom vremena i kako su tačno povezane sa gojaznošću.
Tagovi
