Platforma „Zdravo dvadesete“ kompanije Galenika i psihosocijalno savetovalište Centra za mlade CEZAM pokrenuli su kampanju „HALO DVADESETE“, u okviru koje će zakazivanje besplatnog savetovanja sa psihologom u CEZAM e-savetovalištu biti omogućeno za sve mlade i putem sajta dvadesete.rs. Tim povodom razgovarali smo sa Tanjom Senović, višim menadžerom proizvoda u kompaniji Galenika i članicom „Zdravo dvadesete“ tima.
Vaša kompanija jedna je od najvećih farmaceutskih kompanija u regionu. Zašto ste se opredelili baš za podršku prevenciji i očuvanju zdravlja mladih?
Mladi su osetljiva kategorija i pred njima se nalaze brojne odluke i izazovi. Uprkos tome što ih smatramo odraslima, oni svoja životna iskustva tek treba da steknu. Kada smo pokretali „Zdravo dvadesete“, želeli smo da za mlade kreiramo mesto na kom će moći da dobiju proverene informacije na temu zdravlja i prevencije i da im pružimo podršku na njihovom putu sazrevanja. Iskoristili smo našu ekspertizu i ostvarili saradnju sa 12 specijalista koji su radili na kreiranju e-vodiča koji obuhvata zdravstvene oblasti relevantne za mlade. Jedna od tema je i mentalno zdravlje i zato smo u CEZAM-u pronašli saveznika, pružajući mladima iz čitave Srbije mogućnost da se besplatno prijave na psihološka savetovanja.
Nacionalno istraživanje koje su „Zdravo dvadesete“ sprovele početkom godine pokazalo je da se umor percipira kao glavni problem za 39% mladih, dok su depresija i anksioznost problem za 23% mladih. Kako vi tumačite ove rezultate?
Prema rezultatima istraživanja, gotovo četvrtina mladih u Srbiji suočava se sa nekim vidom izazova kada je reč o mentalnom zdravlju. Ispitanici su naveli da na kvalitet njihovog života utiču faktori poput nedovoljno sna, premalo vremena za sebe, stres i slično. Iz ovoga zaključujemo da su mladi vrlo osvešćeni kada je reč o prepoznavanju problema sa kojima se suočavaju. Više od polovine ispitanih se izjasnilo da će vrlo rado potražiti stručnu pomoć ukoliko shvate da im je mentalno zdravlje narušeno, oko 30% njih se obraća bliskoj osobi ili prijatelju, dok se tek nešto više od 20% njih ne obraća nikome.
Mladi osećaju pritisak sa svih strana – bilo da je to fakultet, traženje posla, očekivanja porodice i okruženja. U periodu kada se porodice okupljaju povodom praznika, to može da se intenzivira. U tim trenucima bitno je da mladi postave jasne prioritete i osveste šta je njima važno u životu. Onda kada to ne mogu sami da odrede, važno je da imaju stručnu podršku.
Kako mislite da se podrška mentalnom zdravlju mladih odražava na našu kolektivnu budućnost?
Mladi su pokretači društva i promena i njihove akcije u sadašnjosti i način života u mladosti, mogu se odraziti i na njihovu budućnost. Nije lako biti mlad, ali je svakako ključno ukazati im na važnost prevencije i očuvanja fizičkog i mentalnog zdravlja jer je to osnov za njihove dalje korake. Danas više nije tabu ići kod psihologa ili psihijatra i menjaju se društvene okolnosti koje su ljude sprečavale da se obrate stručnom licu. Oduvek je važilo da ako nas zaboli zub, idemo kod stomatologa, i da se obraćamo oftalmologu ukoliko ne vidimo dobro. Međutim, kada osećamo unutrašnju teskobu, uglavnom smo se vodili time ’proći će, to je samo trenutni osećaj’. Vrlo dobro znamo da to ne mora biti tako i jako me raduje što su mladi danas vrlo svesni toga da ti osećaji ne nestaju uvek sami od sebe. Zdravi mladi ljudi čine zdravo društvo jer današnje dvadesete su buduće četrdesete, pedesete i tako dalje.
Tagovi
