Beograd dobio Palatu nauke

Poslednje nedelje u godini koju ispraćamo desila se i jedna lepa i značajna stvar. Jedna od najlepših zgrada u centru Beograda, čija renovirana spoljašnost već nekoliko meseci privlači poglede prolaznika, sada je otvorila svoja vrata za javnost kao Palata nauke. Nekadašnji „dom“ nekoliko banaka doživeo je transformaciju u prvi centar za istraživanje i popularizaciju nauke u našoj zemlji, uz darivanje vredno preko 25 miliona evra, koliko je bilo potrebno da se ovom prostoru „udahne nov život“, i to simbolično u godini kada obeležava stogodišnjicu od izgradnje.

Nadam se da će upravo neke od inovacija nastalih u istraživačkim centrima Palate nauke biti deo budućnosti, i da će među njihovim tvorcima biti i oni koji su nauku zavoleli dok su se kao deca upoznavali sa našim izložbenim postavkama“, ostavio je kao poruku zadužbinar Miodrag Kostić u svom pismu budućim generacijama koje je objavljeno na sajtu ove institucije.

Palata naukeMarko Todorović

„Ovaj projekat na najbolji način kruniše celokupno filantropsko delovanje moga oca i ilustruje njegovu viziju i pogled na svet u kome znanje i rad imaju najveću vrednost“, komentariše Aleksandar Kostić, predsednik MK grupe i član Upravnog odbora Zadužbine Miodraga Kostića. „Zadužbinarstvo je vekovima imalo važnu ulogu u razvoju obrazovanja, kulture i nauke u Srbiji. Palata nauke predstavlja ulaganje u budućnost, a pre svega poklon mladim naučnicima i mladim ljudima koji su pokretačka snaga društva. Upravo zato smo kao prvi korak na ovom projektu uspostavili saradnju sa Elektrotehničkim fakultetom, kao vrhunskom visokoškolskom ustanovom koja školuje lidere tehnološkog razvoja i generatore inovacija. Nakon definisanja istraživačkih centara ETF-a, kao drugi korak, usledilo je osmišljavanje sadržaja koji približavaju savremene tehnologije i naučna otkrića građanima. Ovde smo prvenstveno imali na umu učenike osnovnih i srednjih škola, kako bi im ono o čemu uče u školi Palata nauke prikazala na interaktivan i zabavan način“, objašnjava Aleksandar Kostić. Naime, u Palati nauke koja se prostire na 5.500 m2, postoje dve celine, svaka sa svojom misijom. Jedan deo prostora namenjen je popularizaciji nauke, dok se naučna istraživanja sprovode u dvadeset istraživačkih centara. Uz centar za digitalizaciju RTS-a, ostalih devetnaest centara pripadaju ETF-u.

„Potpisivanje sporazuma o partnerstvu bilo je za Elektrotehnički fakultet izuzetno značajan trenutak i otvorilo je nove mogućnosti za unapređenje našeg naučnog rada, uključujući dobijanje novog prostora i kompletne opreme za naučni rad. Zadužbina Miodraga Kostića je pružila priliku novoj generaciji mladih naučnika da se bave istraživačkim radom u vrhunskim uslovima“, kaže prof. dr Kosta Jovanović, vanredni profesor ETF-a i član programskog odbora Zadužbine, koji je ujedno rukovodilac centra za robotiku u Palati nauke. Ostali centri kojima rukovode profesori ETF-a pokrivaju široki dijapazon oblasti – veštačku inteligenciju, 3D zvuk, fotoniku, biomedicinu, bioinformatiku, mikroelektroniku, telekomunikacije, elektroenergetiku i mnoge druge.

Palata naukeMarko Todorović

Široj javnosti će biti interesantni sadržaji i aktivnosti „popularne nauke“. Aleksandra Stojanović, članica Upravnog odbora Zadužbine i direktorka projekta, smatra da sve generacije u Palati nauke mogu da pronađu nešto što ih zanima.

Pored stalne, postoji i gostujuća izložba, a prva sa kojom je Palata nauke startovala dolazi iz Njujorka i njihovog Prirodnjačkog muzeja. Tema su ajkule, a posetioci će moći da je vide do juna 2025. godine. „Verujem da će veliko interesovanje vladati za planetarijum i da će, kako Beograđanima tako i turistima, sada biti jednostavnije da u centru grada mogu da pogledaju projekcije o tajnama svemira“, zaključuje Stojanovićeva. Dodaje da postoji još mnogo sadržaja za posetioce kao što su Show Lab sa VR kapsulama koje omogućavaju virtuelne video-ture, dečji naučni kutak, ali i Kafeterijin naučni kafe, Lagunina naučna knjižara i restoran Marquise na poslednjem, petom spratu Palate nauke.

Zdanje na adresi Kralja Milana 11 u Beogradu od izuzetne je kulturno-istorijske vrednosti kao jedan od najboljih primera urbane međuratne arhitekture u akademskom stilu. Takva estetika harmonično je spojena sa savremenim tehnologijama i modernim sadržajima, a rekonstrukcija objekta omogućila je sve tehničke uslove za vršenje naprednih istraživanja u naučnim centrima i veliki broj posetilaca muzejske sadržaje. Palata nauke otvorena je za sve posetioce svakog dana osim ponedeljka, a ulaznice se mogu kupiti na blagajni ili putem sajta. Zadužbina Miodraga Kostića takođe će redovno organizovati različita dešavanja u svom prostoru, od panela za stručnu javnost, preko predavanja na aktuelne teme, do radionica za najmlađe.

Palata naukeMarko Todorović

Ovaj deo programa za cilj ima podsticanje dijaloga o naučnim temama u okviru akademske zajednice, odnosno buđenje naučne radoznalosti kod dece, što su samo neki od ciljeva na kojima će raditi.

„Istinska inovacija dolazi od onih koji imaju hrabrosti da preispituju postojeće i stvaraju novo. Lične inicijative često nailaze na otpor sredine, a uspesi pojedinaca se dovode u pitanje umesto da se podstiču. Mene je zato uvek vodio moto: Ko ne proba, taj ne uspe, ko ne krene, taj ne stigne.“ Nadamo se da će se Miodragu Kostiću ispuniti želja da Palata nauke iznedri nove inovatore našeg regiona.