Predizborne kampanje i danas mogu da se vode podsećanjem na slom na berzi iz 1929. godine.
„Naša rekordna privreda bi doživela slom kao 1929. – kada bi jedan od tih klovnova postao predsednik“, upozorio je nedavno Donald Tramp svoje birače. „Klovnovi“ su za njega bili predsednički kandidati Demokratske stranke, podseća u tekstu Dojče vele.
Šta se tada desilo?
Slom iz 1929. je bio kraj „zlatnih dvadesetih“ koje nisu samo SAD donele nesvakidašnji privredni bum. Zahvaljujući tadašnjoj visokoj tehnologiji, privreda je bila u nezadrživom usponu. Najveći dobitnici su bili radio, automobilska industrija i moderna proizvodnja na tekućoj traci.
Indeks Dau džons jurio je od rekorda do rekorda. Godine 1924. je još bio na 100 poena; pet godina kasnije, kursevi su se utrostručili. „Mi u Americi smo bliži definitivnom trijumfu nad siromaštvom od svake druge zemlje u istoriji“, rekao je tadašnji predsednik SAD, Republikanac Herbert Huver.
San o večnom blagostanju
Centralna banka se tek kasnije bila odlučila da povećanjem kamata malo smanji tempo buma. Prekasno, kako to vide neki stručnjaci. Povećanje kamata dovelo je do zabrinutosti investitora, a kursevi su počeli da padaju.
Mnogi ulagači sanjali su o večnom bumu i blagostanju. Glupo je što su svoje akcije kupovali pozajmljenim novcem, a fatalno je bilo to što su mnogi krediti bili obezbeđeni – akcijama.
Gubitak vrednosti akcija u vezi sa povećanjem kamata doveo je do toga da krediti više nisu imali dovoljno pokriće. Banke su zatražile svoj novac nazad, a to je dovelo do toga da su ulagači prodavali svoje akcije.
Spasavaj se ko može!
Usledio je crn dan za crnim danom. Urušavanje je počelo 24. oktobra i to je bio „Crni četvrtak“. U novinama je pisalo: „Crni četvrtak! Volstrit u panici“. zatim je osvanuo i „Crni petak“, akcije su prodavane u bescenje, a 29. oktobra, na „Crni utorak“, na današnji dan pre tačno 90 godina, ruinirani investitori postali su očajni. Mnogo njih izvršilo je samoubistvo.
U prvim nedeljama panike, Dau džons je izgubio trećinu svoje vrednosti, ali to nije bio kraj: do sredine 1932. izgubio je oko 90 odsto ako se poredi s rekordnom vrednošću iz septembra 1929. SAD i ceo svet skliznuli su u veliku depresiju.
Slom privrede
Kada akcije postanu samo stara hartija, to ima posledice i po građane koji sa berzom nemaju nikakve veze. Imovina ulagača i preduzimača se uništava, kredita više nema, banke moraju da se odreknu milionskih suma i bankrotiraju. I to hiljade banaka. Tada ih je bio 9.000. Bez kredita, preduzimači u ekonomiji koja se temelji na kreditima više nisu mogli da rade.
Na vrhuncu krize, industrijska proizvodnja u SAD pala je za 46,8 procenata, a stopa nezaposlenosti se između 1929. i 1933. popela sa 3,2 na 24,9 odsto. Ekonomski istoričari i danas se spore oko pitanje da li je slom na berzi bio povod za pucanje privrednog balona finansiranog kreditima, ili se on s njim samo vremenski poklopio?
Novac za spas privrede
Kako postupati u slučaju ovakvih ekonomskih katastrofa? Danas niko više ne polaže na „snagu samoozdravljenja“ tržišta. „Dugoročno gledano, svi smo mrtvi“, rekao je jednom slavni britanski ekonomista Džon Mejnard Kejns. On je 1936. napisao da povećanje državnih izdataka, smanjenje poreza i povećanje količine novca mogu da se koriste kao sredstva protiv depresije.
Ekonomista Milton Fridmen je nešto kasnije došao do zaključka da je suviše mala ponuda novca Centralne banke zaoštrila krizu. Nije bilo likvidnosti potrebne da se kreditni sistem održi.
Može li da se ponovi 1929?
Bivši šef Centralne banke Ben Bernanke vodio je tu instituciju kroz finansijsku krizu koja je počela 2008. On je dokazani ekspert kada je reč o velikoj depresiji. Bernanke nije oklevao da snizi kamate i održi likvidnost. Neke od najvažnijih banaka na Volstritu su delom podržavljene kako bi bio poduprt finansijski sistem. Kada dođe do onog krajnjeg, čak i Volstrit prihvata malo komunizma.
Kamate su ostale niske. Zahvaljujući jevtinom novcu, akcije na berzi su već godinama na visokom nivou. Sada se povećava zabrinutost za konjunkturu, između ostalog, i zbog carinske politike Donalda Trampa.
I pored toga, nijedan ekspert danas ne računa sa slomom koji bi mogao da se uporedi s onim iz 1929. Centralne banke izvukle su pouke iz kriza proteklih decenija, a banke moraju na redovnim testiranjima da dokažu da raspolažu s dovoljno kapitala. Ojačana je i svest o globalnoj umreženosti finansijskog sveta.
Ekonomski istoričar Čarls P. Kindlberger je povodom Velike depresije rekao da su sve države delale prema načelu: „Ruiniraj bližnjeg kao što ruiniraš sebe“. Iako Donald Tramp povremeno ostavlja drukčiji utisak, i u Beloj kući se pročulo da to trajno nije dominantna strategija.
Tagovi
